КАКО СЕ СУМЊИВА СМРТ МЛАДОГ ПОЛИЦАЈЦА, БОРЦА ЗА ПРАВДУ, НАШЛА У РОМАНУ: Кристиан Новак о својој популарној књизи "Случај властите погибељи"

НОВИ роман "Случај властите погибељи", Кристиан Новак, хрватски писац изузетно популаран у Србији, написао је инспирисан истинитим догађајем везаним за корупцију у међимурској полицији и смрћу 27-годишњег полицајца, који се борио за правду. Новак је ово открио на промоцији романа, који је код нас објавила Књижевна радионица Рашић, а пред препуном салом КЦ Град, у Београду, у оквиру програма "Букинг Балкан".

В.Ц.С.

Разговор са Новаком водио је београдски писац и песник Владан Кречковић.

- Све је почело када је млади полицајац наплатио казну представнику локалне елите, због чега је добио "пацке", али није хтео да ћути и прихвати корупцију. Онда је постао предмет мобинга. Обратио се Синдикату полиције, министру унутрашњих послова и медијима, да би недуго затим био нађен на задњем седишту својих кола с прострелном раном у челу - казао је Новак.

На основу овог случаја он је изградио и књижевни лик и радњу романа, како каже, да се прича која није добила судски епилог бар не заборави.

Млади полицајац у стварном животу звао се Дино Молнар и био је запослен у Полицијској станици Мурско средишће. Његова агонија трајала је од јула 2011. до децембра 2012, када се обратио писмом надлежном министру, синдикату, Унутрашњој контроли полиције... Описујући кроз какав мобинг пролази зато што је наплатио саобраћајну казну сину власника фирме у којој полиција сервисира службена возила, он је навео случаје корупције у Полицијској управи међимурској и својој полицијској станици. Постао је трн у оку јер се "слепо држао закона". Премештали су га са једног радног места на друго, нису му дали сагласност за дошколовавање, психички су га злостављали, говорили му "не можеш пливати контра реке"...

В.Ц.С.

Писмо је полицијској врхушки послао 24. децембра, а 21. јануара пронађен је мртав, у колима усред поља, близу Домашинеца. Тужилаштво је утврдило како је у питању самоубиство. Породица се са овим није помирила и пошто је исцрпла сва правна средства у Хрватској, не урадивши ништа, обратила се Европском суду за људска права у Стразбуру. Тамо су одбијени из процедуралних разлога - закаснили су са представком.

- Пуно сам размишљао о том случају. Иритирало ме је то што је место злочина толико контаминирано да није нађен чак ни метак због ког је полицајац изгубио живот. Опсесивно сам почео да истражујем, у глави сам развијао сцене онако како су могле да се десе и схватио да је време за роман. Али онда сам почео да се питам је ли у реду да копам по туђој рани и интими, имам ли право на то само да бих написао књигу. На крају сам преломио: "Ако је ја не напишем, нико неће." Да бих је написао онако како данас изгледа, био ми је потребан цео "олимпијски циклус", односно четири године - казао је Новак.

Према овом делу, баш као и према његовим претходним романима "Чрна мати земла" и "Циганин, али најлепши", настала је позоришна представа.

Гост из Загреба, иначе професор германистике на тамошњем Филозофском факултету, открио је и како умало да га одбије уредник када му је послао рукопис прве књиге, испричао је како гради ликове, како и зашто је престао да тренира карате и како је мајци обећао да ће написати једну романтичну комедију.

- Мораћу да испуним обећање, али док се то не деси, занимају ме приче којима се спасава душа, базиране на оном што сам видео или знам, и чему могу помоћи да не буде заборављено - закључио је Кристиан Новак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације