КАКО ЈЕ ПРВА АВИОНСКА КОМПАНИЈА СПОЈИЛА ЦЕНТРЕ БИВШЕ КРАЉЕВИНЕ: Објављена књига "Аеропут" историчара Бојана Димитријевића и Илије Кукобата
КЊИГА "Аеропут" историчара Бојана Димитријевића и Илије Кукобата, објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда, у едицији Време и прича.
Arhipelag
Реч је о непознатој и занимљивој историји друштва за ваздушни саобраћај које је постојало од 1927. до 1948. године. Настао у Краљевини Југославији, "Аеропут" делује и у првим годинама социјалистичке Југославије.
Како наводе издавачи, Југословенско друштво за ваздушни саобраћај "Аеропут" типичан је изданак општег развоја ваздухопловства између два светска рата, како у домену идеје, људи и авиона који су га чинили, тако и у домену унутрашње и спољне политике Краљевине. Формално је постојао две деценије, али је летачки био активан у укупно 14 летачких сезона. За то време је успоставио ваздушни саобраћај у Краљевини, повезујући регионалне центре с престоницом, али и Београд с важним центрима суседних држава.
Настао је у кругу одушевљених присталица авијације, од којих су многи били ветерани Првог светског рата и борили се у ваздуху с противницима. Подржали су га представници државе, војске, крупног капитала, банкари, али и масонерија, углавном из југословенске престонице и неколико регионалних центара. Тадашња јавност је пратила развој ваздухопловства и у свету, и у Југославији, али су тек даљински лет пилота Сондермајера и Бајдака од Париза до Бомбаја и назад до Београда, као и отварање београдског аеродрома 1927. године, дали потребан импулс уписивању акција и подршци државе за почетак рада Друштва.
Arhipelag
Прва линија је спојила Београд и Загреб, 1928. године, а потом су повезивани и Скопље, Сушак, Сињ-Сплит, нешто касније и Љубљана, Сарајево, Дубровник, Подгорица... Тако је превладавана лоша друмска и спора железничка мрежа. Уједно, ваздушне линије су имале улогу спајања делова нове државе, настале из неколико предратних. То је битна улога "Аеропута", наглашавају аутори, посебно у контексту политичких односа Београда, Загреба и Љубљане, као престоница три конститутивна народа Краљевине. Ваздушни саобраћај третиран је као средство за учвршћивање југословенске државе и нације. Историја друштва за ваздушни саобраћај постаје тако необична историја једне земље и једне епохе.
Књига "Аеропут" описује велике тренутке у развоју друштва, отварање нових линија и набавку модерних авиона, најпознатије пилоте, као и авионске катастрофе у историји. Садржи и велики број фотографија, укључујући и фотографије чувених југословенских пилота између два светска рата.
- Аероплани "Аеропута" крстаре у свим правцима велике Краљ(евине) Југославије, прелећу њене границе и допиру на север до престонице Аустрије, на југ до Солуна, главног града источног Средоземног мора, спуштају се на крајњем западу наше Отаџбине код Сушака и везују Босну, кршну Херцеговину и непроходну Црну Гору у четири сата лета за престоницу Државе - бележи један тадашњи публициста славећи успехе и домете Друштва за ваздушни саобраћај.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
18 ЗЕМАЉА ЈЕ ГЛАСАЛО ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Ово су прави пријатељи Србије (ФОТО)
СРАМНА резолуција о Сребреници усвојена је данас у Генералној Скупштини УН, али је на гласању било више уздржаних и против укупно, него оних земаља који су резолуцију подржали.
23. 05. 2024. у 18:44
ДРЖАВА ПО ДРЖАВА: Погледајте ко је како гласао о срамној резолуцији о Сребреници - више земаља је није подржало него што јесте!
СРАМНА резолуција о Сребреници усвојена је са 84 гласа за, 19 гласова против, док је 68 уздржаних.
23. 05. 2024. у 17:49
ИЛИЈЕ НАСТАСЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА "НОВОСТИ": Новак Ђоковић најбољи по свим мерилима, сећам се Лепе Брене и шљивовице
НЕМА правог љубитеља тениса који би могао да набраја великане "белог спорта", а да заборави на "румунског лакрдијаша" Илијеа Настасеа, оригиналног "лошег момка" тениса. Некада први играч планете у ексклузивном разговору за "Новости" говорио је о документарном филму снимљеном о њему, српском народу, шљивовици, а неизбежна тема био је најбољи тенисер свих времена - Новак Ђоковић.
22. 05. 2024. у 20:00 >> 20:57
Прочитајте више
ЛЕТОВАЊЕ У ХУРГАДИ: Ово су цене и повољности за ту дестинацију (ФОТО)
ХУРГХАДА – из прве руке! Вероватно сте већ одавно чули овај слоган, али можда не знате одакле он потиче…
21. 05. 2024. у 10:40
"ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ДАНА" Роквић открио како се осећа након испуњеног циља: "Бићу бољи човек!" (ФОТО)
СРБИЈА је поносна на певача Николу Роквића који је прикупио више од тридесет милиона динара за лечење деце и реновирање онколошког одељења на ком бораве.
23. 05. 2024. у 08:23
ПОРАЗ ЗАПАДА И ЊИХОВИХ УЦЕНА: Усвојена срамна Резолуција - у збиру више гласова против и уздржаних него "за"
ПРЕДСЕДНИK Србије Александар Вучић присуствовао је седници у Генералној Скупштини Уједињених Нација. Након расправе уследило је гласање о срамној резолуцији о Сребреници, која је усвојена.
23. 05. 2024. у 15:00 >> 19:19
ПУШКИН И САВА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ: У Подгорици изложба и документарац о епохи Петра Великог
ИЗЛОЖБА "Руско-црногорски односи током епохе Петра Великог" биће свечано отворена у петак, 24.маја, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
23. 05. 2024. у 13:00
У СУСРЕТ СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ: Нови број "Лудуса" посвећен нашем најстаријем фестивалу
ПОЗОРИШНЕ новине "Лудус", јединствене по свом садржају у земљи и региону, у новом 215. броју објављују разговоре са глумцима (Марија Вицковић, Милан Цаци Михаиловић, Горан Шушљик и Данило Миловановић), редитељима (Ивица Буљан и Андраш Урбан) док кореографкиња Далија Аћин открива каква су публика бебе и како ствара представе за њих.
23. 05. 2024. у 13:33
СЕЋАЊЕ НА МЕДАКОВИЋА, УЗ ДУНАВ: Промоција књиге Милоша Јевтића у Ранчићевој кући у Гроцкој
У ЧАСТ века од рођења академика Дејана Медаковића, на летњој сцени Ранчићеве куће у Гроцкој, у суботу 25. маја, у 13 часова, биће одржан разговор са легендарним новинаром и публицистом, Милошем Јевтићем, а поводом његове књиге "Потирање заборава - сви разговори са Дејаном Медаковићем".
23. 05. 2024. у 16:25
Најновије из рубрике
ВОДЕНИЦЕ СПАСАО ОД ЗАБОРАВА: Изложба пејзажа Милутина Дедића од вечерас у простору 4СЕ Књижевног салона
ИЗ богате заоставштине Милутина Дедића (1935-2021), историчара уметности, путописца, цртача, илустратора и како су га називали "сликара културне баштине", вечерас у 19 часова, у простору 4СЕ Књижевног салона (Макензијева 17/3), биће представљени његови пејзажи и воденице.
23. 05. 2024. у 16:43
"ЂЕТИЊА" ЖИЦОМ ЧУВА ПРИРОДУ: Просторни цртеж Нине Ивановић тема разговора у Народном музеју
ПОСЛЕ серије просторних цртежа "Немирне воде", које је представила пре неколико година, уметница Нина Ивановић, која линије у својим јединственим радовима извлачи жицом, упутила се у посету пријатељици у Ужице, и ту је опчинила лепота Ђетиње.
23. 05. 2024. у 16:30
СЕЋАЊЕ НА МЕДАКОВИЋА, УЗ ДУНАВ: Промоција књиге Милоша Јевтића у Ранчићевој кући у Гроцкој
У ЧАСТ века од рођења академика Дејана Медаковића, на летњој сцени Ранчићеве куће у Гроцкој, у суботу 25. маја, у 13 часова, биће одржан разговор са легендарним новинаром и публицистом, Милошем Јевтићем, а поводом његове књиге "Потирање заборава - сви разговори са Дејаном Медаковићем".
23. 05. 2024. у 16:25
У СУСРЕТ СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ: Нови број "Лудуса" посвећен нашем најстаријем фестивалу
ПОЗОРИШНЕ новине "Лудус", јединствене по свом садржају у земљи и региону, у новом 215. броју објављују разговоре са глумцима (Марија Вицковић, Милан Цаци Михаиловић, Горан Шушљик и Данило Миловановић), редитељима (Ивица Буљан и Андраш Урбан) док кореографкиња Далија Аћин открива каква су публика бебе и како ствара представе за њих.
23. 05. 2024. у 13:33
ПУШКИН И САВА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ: У Подгорици изложба и документарац о епохи Петра Великог
ИЗЛОЖБА "Руско-црногорски односи током епохе Петра Великог" биће свечано отворена у петак, 24.маја, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
23. 05. 2024. у 13:00
Коментари (0)