ОД СИРОТИЊСКИХ ЦИПЕЛА ДО ПОЗОРИШНЕ КАРИЈАТИДЕ: Три деценије ос смрти наше велике позоришне и филмске глумице Рахеле ферари (1911 - 1994)

В.СТРУГАР

13. 02. 2024. у 12:28

РОЂЕНА је као Розалија Фрајнд 1911. у Земуну, а умрла пре три деценије, 11. фебруара, као величанствена, непоновљива Рахела Ферари. Како је једном рекла, за разлику од неких колегиница које су знале да ће бити глумице, она је то - одувек била. Претапала се из лика у лик не само на сцени, већ силом прилика и у животу. Тако је Розалија током Другог светског рата морала да постала Ружа и Марија, а изабрала да буде Рахела.

ОД СИРОТИЊСКИХ ЦИПЕЛА ДО ПОЗОРИШНЕ КАРИЈАТИДЕ: Три деценије ос смрти наше велике позоришне и филмске глумице Рахеле ферари (1911 - 1994)

фото документација "Борба"

Рођена је 27. августа у Земуну, у породици сиромашног јеврејског кројача. Прве године живота описала је речима:

- Моја младост, то је земунска периферија. Детињство без играчака, без ичега, изађем на улицу, идем уз плот, чучнем и посматрам - мраве! Ту се развијала моја машта: сама сам себи причала приче, измишљала их о тим мајушним мравима, те они сад иду кући, сад се шетају, трче, набављају храну... Мрави су били моји мали глумци, а ја свемоћни редитељ.

Будућа велика глумица у позориште је ушла да се, буквално, загреје. Њен брат од тетке Лајош Лајнер, реквизитер новосадског театра, увео ју је у гледалиште, не слутећи да ће је та ватра грејати до краја живота. Почела је да статира у Српском народном позоришту 1930. године (тада се звало Позориште Дунавске бановине) и већ наредне сезоне постала стални члан. Тих година ју је у улози Клотилде Вимерн у Фодоровој "Матури" гледао и десетогодишњи Јован Ћирилов, који је после пола века постао њен управник у Југословенском драмском. И већ на почецима, из другог плана, у епизодним улогама "карактерно особених и ћудљивих жена" дало се наслутити у какву ће глумачку каријатиду израсти. Пред почетак рата отишла је на усавршавање у Будимпешту, отворених очију упијајући пробе и представе Немцети синхаза, а онда већ оформљена стигла 1940. у београдско Уметничко позориште са супругом Александром Стојановићем. У улози Султане у "Злој жени" изашла је на сцену 9. јула исте године на отварању прве летње позорнице код Сахат куле на Калемегдану.

фото IDMB

филм "Танго аргентино"

У време фашистичке пошасти прекинула је да игра, присиљена да буде неко други у животу. Није желела да носи жуту траку, па се под другим именима скривала по околним паланкама и селима, премештајући се из куће у кућу. У једну од њих, у којој се представила као Војвођанка Ружа, упала је полицијска рација. Док је још трајало лупање на вратима, Рахела је скочила из кревета, брзо се обукла и пролазећи поред огледала схватила да је у тренутку - оседела. Уследио је филмски обрт, спас у задњи час. У кућу је улетела њена другарица Смиља и повикала: "Ружо, кажи драгичка, добила си телеграм из позоришта у Панчеву да одмах потпишеш ангажман!" Скамењена глумица схватила је игру и обратила се гестаповцима: "Частићу вас, донели сте ми срећу!" И пре него што су стигли да јој затраже документа, побегла је с другарицом у мрак. За длаку је избегла смрт, чијој црној руци нису измакли сви остали Фрајндови...

Све што се после ове ноћи догађало, за Рахелу Ферари било је у славу живота. После извођења "Јегора Буличова" у Паризу (у коме је маестрално одиграла Аксињу) и френетичних аплауза, отишла је у велику модну кућу "Лафајет" и из ње изашла са раскошним шеширом на глави. И мада је на ногама још носила окупацијске еспадриле, "последњи сиротињски франак од дневница дала је за шешир који најзад значи њен тријумф над мрачним годинама фашистичке окупације и четворогодишњег скривања".

Од оснивања ЈДП 1947. била је првакиња позоришта на Цветном тргу.

- Та непоновљива жена, темпераментна и оригинална, истовремено мудра и заумна, била је лепа и заводљива када је то улога захтевала, као Нина Смељска у "Талентима и обожаваоцима", Василиса у "На дну" или Нушићева Сарка. Успела је за Јегора Миливоја Живановића да буде његова Ксенија "досадна као намештај". Агресивна као мис Гилкрист у "Таоцу", ауторитарна гђа Ортанз у "Женском оркестру" или Мадам Парнел у "Тартифу". Чак је успела да буде и оно што јесте: мудра као векови у њеним последњим улогама, Кари у "Пер Гинту" или старица Фраде у "Дибуку" - написао је о њој Јован Ћирилов, опчињен њеним глумачким креацијама као у време "Матуре".

Жена за коју је Гојко Шантић у књизи "Апостоли глуме" написао да "маестрално мири и спаја реализам са својим бизарним, гротескним симболизмом" ван светлости позорнице постајала је обична жена која у Гроцкој својим рукама гради кућу, коси траву, па чак гаји и 500 пилића.

На великом платну овековечена је у "Скупљачима перја", али је омиљена филмска глумица постала тек у одмаклом добу, улогама бритких, сналажљивих, понекад сенилних бакица у филмовима "Грлом у јагоде", "Национална класа", "Давитељ против давитеља", "Тесна кожа" и, наравно, у последњој - "Танго аргентино". Да је њена слава прелазила границе и земље и позоришне сцене, потврђује комплимент упућен глумици Чес Лампреав (у Алмодоваровом филму "Врати се") коју су критичари назвали "шпанска Рахела Ферари", као и то да су бањалучки панкери свом бенду дали њено име.

Волели су је сви, и публика и критика, редитељи и глумци свих генерација. Можда њену харизму, још израженију са годинама, најбоље осликавају, поново, речи Јована Ћирилова:

- Када би ушла у позориште, са својим штапом и неколико наноса одеће на њој, са наочарима огромне диоптрије које су увећавале њене "опасне" очи, било је јасно да међу нас улази Личност...

Умрла је у Београду 12. фебруара 1994. и сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Проналазила суштину

 Располагала је завидном моћи трансформације, развијеном глумачком маштом и способношћу да сваком улогом доноси на сцену и неку тајну, у чему је особеност и драж значајних глумачких личности. Те особине, уз виталност и способност за глумачке преображаје и ретко умеће да у готово свакој улози пронађе њену суштину - омогућиле су јој да буде природни партнер и најмлађе глумачке генерације и да не доживи судбину многих значајних глумаца који су у позном добу постајали странци у сопственом позоришту. Стилом игре она је исписала читаво поглавље наше модерне глуме - остало је записано у енциклопедији Српског народног позоришта.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду