Култура

ДУШУ ГРЕЈУ МАТИЧИНЕ И ЗМАЈЕВЕ ЈАКЕ СПОНЕ: Интервју -Зоран Ђерић, песник и лауреат престижне награде Матице српске

Јованка СИМИЋ

17. 02. 2024. у 21:09

СВЕЧАНОМ академијом 16. фебруара у Новом Саду, Матица српска обележила је 198. рођендан двоструко свечано - подсећањем на основатеље који су нам оставили овај храм књиге, науке и културе, као и доделом најстаријег песничког признања на српском културном простору, Змајеве награде (1953).

ДУШУ ГРЕЈУ МАТИЧИНЕ И ЗМАЈЕВЕ ЈАКЕ СПОНЕ: Интервју -Зоран Ђерић, песник и лауреат престижне награде Матице српске

Ово признање, сан сваког песника, уручено је др Зорану Ђерићу за књигу "Азбучне молитве" у издању Српске књижевне задруге.

- Змајеву награду доживљавам као највећу почаст за свој рад, а за Матицу српску сам везан још од 1980. године. Моје прво признање била је Бранкова награда коју ми је као студенту Матица доделила за семинарски рад "Само пева тајни пламен Душана Матића". Тада сам се први пут обрео у Матичином здању, примао честитке од угледних матичара. Ти величанствени тренуци и данас ме греју - каже, за "Новости", Ђерић коме је три године потом Матичина едиција објавила и прву песничку књигу "Талог".

* На који начин су Змајеви стихови у детињству "грејали" вашу песничку инспирацију?

- Змај је остао најлепша асоцијација на детињство, на игру и радост. Од детињства сам читао Змајеве песме. И данас се сећам неких његових стихова. У "Азбучној молитви", навео сам као асоцијацију на живот у леду његов стих "Ој, дуледу, дуледу".

* Шта вас посебно надахњује у Змајевој књижевној биографији?

- У много чему Змај је био први. Открио је огроман потенцијал књижевности за децу, писао поезију, прозу, преводио, пародирао. Сачинио је први луткарски комад за децу. Обогатио је нашу књижевност у жанровском и мотивском смислу, дао јој је и тзв. лудистичку димензију. Унео је елементе визуелизације у песнички исказ, и тако први закорачио у ХХ век. Био је, ако не песничка авангарда у дословном смислу, онда претходница у много чему у српској књижевности.

Жири у саставу Јован Делић, Иван Негришорац, Селимир Радуловић, Саша Радојчић и Желидраг Никчевић, оценио је да у "Азбучним молитвама" сваку песму одликује постмодерно певање које се својом целином претвара у класичну поетску творевину. Како се постиже такав спој?

- Песме из "Азбучних молитви" настајале су 33 године: од 1991. године до 2023. Објављиване су у часописима и појединим књигама, како би се провериле њихова садржина и форма. То је дуг период и логично је да су не само инспирисане различитим темама, него и поетичким могућностима. У савременој књижевности су паралелно битисале и традиција и модерност. Постмодерна је била реакција на модерност.

Признања и златна медаља

ЗОРАН Ђерић (1960) пише и прозу, есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. Преводи са словенских језика. Добитник је више награда за књижевност и преводилаштво: "Печат вароши сремскокарловачке"(1983), "Ђура Јакшић" (2015), Вукове награде (2020), "Лаза Костић" (2022)... Указом председника Србије одликован је Златном медаљом за изузетне заслуге у култури (2020).

* Уносила сумњу у све?

- Да, уносила је сумњу. Постмодерна је била интелектуални став моје генерације, начин дискурса и потрага за идентитетом. А он се, на крају, препознаје у оном што је већ хијерархизовано, стабилно и категоризовано много пре нас. Било да је у питању модерна, или традиционална књижевност, класична, чак средњовековна.

* Јесу ли то ваше молитве за наш народ или за васцело човечанство које на почетку треће деценије 21. века пролази још један тежак период?

- Азбучне молитве су писане још у X веку, а неговане су кроз цео средњи век. Чуо сам за њих током студија српске и светске књижевности, али сам их истински открио када сам доспео у Хиландар, у гостопримницу, а потом у његову библиотеку и ризницу. Од тада сам непрестано, најчешће током путовања, у аутобусу, возу, авиону, аутомобилу, записивао стихове, трагао за одговарајућим словима и речима. Оне, пре свега, негују тај молитвени облик, али су, у суштини, поетске утопије.

* У једној песми, ипак, разочарано, закључујете да поезија данас нема универзалну димензију, као што ју је имала?

- Ипак, охрабрује уверење које износи Лидија Мустеданагић, ауторка поговора у овој мојој књизи, да се моја песничка визија уазбучава у молитву свету и молитву за свет.

* Да ли је наслов "Азбучне молитве" уједно и апел да боље чувамо свој језик и писмо од других, али и од нас самих?

- У једној мојој азбучној молитви стоји: језик је фитиљ, трајно жарећи, хватамо га зубима, безуспешно, цедимо из њега свој чемер, ређе - мед; да дижемо џеву - то знамо, али и да шапућемо, нежно, заверенички.

Главни јунак нове књиге

РАЗМИШЉАТЕ ли већ о 17. песничкој књизи или, пак, о 13. антологији?

- У припреми је моја нова песничка књига, "Тушт", са поднасловом "Поезија и друге врлине". То су сасвим другачије песме од "Азбучних молитви". Оне су дуге, наративне целине, у којима је аутопоетички елеменат доминантан. Песник је, ако се тако поједностављено може рећи, главни јунак, који се налази у различитим ситуацијама. Описане су његове реакције на "друге врлине", рецимо слободу, победу, љубав, кућно пријатељство, али и црну рупу, паралелне светове, црвоточину...

* Већ сами наслови песама - "Балканац", "Ватра", "Дом", "Између анђела и демона", "Поплава", "Реклама", "Талац", "Трагикомедија" осликавају тренутак у којем живимо. Једну песму посветили сте Данилу Кишу. Сећање на познанство са писцем?

- Кишу је посвећена песма "Ђубриште", подстакнута његовом истоименом песмом, која пописује шта се све може наћи на отпаду, а у песми "Љубав и смрт" узео сам за мото два Кишова стиха: "Изнех из љубави ко сви други, сва / неизмерно своја, јединствена Ја". Киш је писац кога сам имао прилику да упознам, проведем неко време у разговору са њим, писао сам о њему магистарски рад, а потом сам га уврстио и међу бездомнике, песнике о којима сам писао докторат. Песме које сте поменули, као и друге у књизи, врло су личне, представљају својеврсну песничку генезу, аутобиографију, одају моју лектиру, као и оданост простору и времену у ком живим.

* Преплићу ли се и на који начин Зоран Ђерић, песник и Зоран Ђерић, управник Српског народног позоришта?

- Поезија све прожима. Ако изузмем оне административне тренутке, сви други су поетски, па били на драмској, оперској или балетској сцени. У свему препознајем поезију и то ме надахњује, то даје смисао свему што радим, најчешће ме радује, а понекад и растужује.

Препоручујемо

ЧВРСТИ ТЕМЕЉИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА: Обележен 198. рођендан Матице српске и уручена Змајева награда (ФОТО)

Култура

0 1

ЧВРСТИ ТЕМЕЉИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА: Обележен 198. рођендан Матице српске и уручена Змајева награда (ФОТО)

16. 02. 2024. у 22:43

ЧУГУНОВ О САВРЕМЕНОМ ЧОВЕКУ И СВЕТУ : Познати руски писац приредиће предавање у Матици српској

Култура

0 0

ЧУГУНОВ О САВРЕМЕНОМ ЧОВЕКУ И СВЕТУ : Познати руски писац приредиће предавање у Матици српској

13. 02. 2024. у 14:00

ОВУ КЊИГУ СМО ДУГОВАЛИ САВКИ: Објављено дело о Новосађанки која се изборила за женске школе

Култура

0 2

ОВУ КЊИГУ СМО ДУГОВАЛИ САВКИ: Објављено дело о Новосађанки која се изборила за женске школе

05. 02. 2024. у 12:25

КРУНА НА ПЕТ ДЕЦЕНИЈА БРИГЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: Признање Младен Лесковац додељено Славку Гордићу

Култура

0 2

КРУНА НА ПЕТ ДЕЦЕНИЈА БРИГЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: Признање "Младен Лесковац" додељено Славку Гордићу

01. 02. 2024. у 10:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

Свет

0 28

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

Репортаже

0 5

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00