Култура

ЧВРСТИ ТЕМЕЉИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА: Обележен 198. рођендан Матице српске и уручена Змајева награда (ФОТО)

Ј. СИМИЋ

16. 02. 2024. у 22:43

ОД оснивања 1826.године до данас, Матица српска има изузетно важну улогу у настајању, унапређењу и неговању културног и националног идентитета.

ЧВРСТИ ТЕМЕЉИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА: Обележен 198. рођендан Матице српске и уручена Змајева награда (ФОТО)

Једну од кључних улога у том прегалаштву има Летопис који баш као и Матица српска, већ два века представља чврст темељ очувања српског језика и писма, књижевности и наше културе – рекла је у петак увече у Новом Саду Маја Гојковић, министарка културе и специјална изасланица председника Србије.

На Свечаној седници у Матичином здању, којој су присуствовали владика бачки Иринеј, митрополит црногорско приморски Јоаникије који је и председник Његошевог одбора Матице српске, као и други бројни угледници и матчари, председник наше најстарије књижевне, научне и културне институције проф. др Драган Станић рекао је да су се национални празник Сретење и Матичин рођендан ове године готово сјединили.

- Захваљујемо држави Србији и министарству културе које нас свесрдно помаже и неизмерно смо поносни на Сретењски орден првог степена који је Летопису јуче уручио председник Србије – казао је Станић и нагласио да Матицу коју су основали и потоњим генерацијама оставили наши преци сви ми имамо обавезу да негујемо и да је будућим генерацијама предамо.

Станић је подсетио да су Летопис током 200 година уређивала 34 уредника.Основатељ и први уредник био је Георгије Магарашевић, а међу онима који су уследили били су и Васа Стајић, Младен Лесковац, Бошко Петровић, Александар Тишма, Слободан Владушић, Ђорђо Сладоје и актуелни председник Селимир Радуловић.

Врхунац свечаности представљало је традиционално уручење „Змајеве награде“ коју је Матица српска установила 1953.године у спомен на Јована Јовановића Змаја. У образложењу награде председник жирија проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, казао да се међу 25 пристиглих књига високог и уједначеног квалитета, издвојила збирка „Азбучне молитве“др Зорана Ђерића у издању Мале библиотеке СКЗ (2023) истакла постмодерним певањем које се претвара у класичну поетску творевину.

О домашајима Ђерићеве збирке беседио је члан жирија Селимир Радуловић рекавши између осталог да је књига „Азбучне молитве“ плод ауторовог рада током минуле 33 године, а да је тај број најлепши у иторији хришћанске цивилизације.

Пошто му је председник Станић уручио Змајеву награду, лауреат Зоран Ђерић у беседи – захвалници казао је да је Змајева лектира остала дубоко похрањена у његовом сећању као део детињства а доцније и књижевног стваралаштва.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације