ПОП И МАРЕ У НОВОЈ ЛУДОЈ АВАНТУРИ: Радивоје Раша Андрић о наставку хит филма "Муње опет"

ОДГОВОРНОСТ је била незамислива. Годинама сам одбијао да радим наставак "Муња", осећао сам велики притисак али, на крају, све се некако сложило. У тренутку када сам прихватио потпуно сам заборавио да је постојао стари филм, окренуо се новом, борио се за њега. То је, можда, и учинило да на контролним пројекцијама млади који нису гледали први део немају никакав проблем да прате наставак. То је одличан знак, јер показује да "Муње опет" могу да се гледају као независно дело - каже, за "Новости", познати редитељ Радивоје Раша Андрић

Раша Андрић и Никола Ђуричко на снимању "Муња опет"/ Фото Александар Летић

Као редитељ потписао је неке од највећих хитова наше кинематографије, попут филмова "Три палме за две битанге и принцезу", "Муње", "Кад порастем бићу Кенгур", "Лето кад сам научила да летим", хит серију "Миле против транзиције"...

Прве "Муње" преживеле су тест времена и постале класик, а више од две деценије чекани наставак - "Муње опет" - пред публику излази премијерно 29. марта, у београдској "МТС дворани". Дан касније, на репертоару свих биоскопа гледаоци могу да сазнају шта раде њихови омиљени јунаци 20 година касније.

- Филм је покушај да се овој новој генерацији "З" објасни она наша, генерација "Х", кроз неке специфичне "примерке". Постоји линија радње са јунацима који имају двадесетак година и оних са 45 "плус" година. Те две линије се преплићу, сукобљавају, спајају, пропадају... Младе глумце смо бирали на кастингу између више од 300 пријављених. Међу њима има неколико њих који ће наредних година носити српски филм.

Где су данас Поп, Маре, Ката, Гојко Сиса... Ко се најбоље снашао?

- Гојко Сиса, наравно, то је и логично, он је амбициозан човек који гура, гази преко других да би стигао до циља. По менталном склопу, он је више припадник нове генерације, него наше, коју су у школама учили да је амбиција лоша ствар. Зато је Гојко стигао најдаље од њих, а Маре и Поп остали на истом. Имам немали број блиских пријатеља који су на потпуно истом месту као пре 20 година, живе с мајкама, без планова, од данас до сутра... Поп и Маре су ти код којих се ништа није променило, осим делимично њихових карактера, јер су старији. А кад си старији све емоције постају оштрије, и љубав и мржња су "суштинскије", они су као неки стари брачни пар који је поново кренуо у једну сулуду авантуру.

Раша Андрић и Никола Ђуричко / Фото Александар Летић

Колико год да се и данас смејемо "Муњама", оне су имале и други, озбиљан слој приче. Да ли је тако и са наставком?

- Јесте, с тим што тај озбиљни слој није тако скривен, већ је јасан при првом гледању. Јасни су сви ти знаци пропадања, безнађа света. У првом делу "Муња" је само Србија пропадала, сад пропада цео свет. Огромна је разлика између оног и овог времена, а то се види и у филму.

И у наставку музика игра важну улогу?

- Велики део музике одабран је унапред, док је још рађено на сценарију, па и раније, јер је сценариста Срђа Анђелић и музички уредник "Муња опет". Он добро познаје сцену, има свој подкаст "Мјехур на мрежи", тако да је он бирао, а касније смо сужавали избор и мислим да смо добро одабрали. Музика је, наравно, актуелна јер је и филм савремен. Мислили смо да нам неће бити потребна она наменски компонована за филм, али јесте била, а за њу је задужен Борис Миливојевић. Он нам је већ писао музику за серију "Ујка, нови хоризонти", дуго се бави компоновањем, има кућни студио и богату архиву. Други важни сарадници су Еуфрат и Микри из Prti Bee Gee, којима се придружио и Којот из "Ајсбрна" и они су урадили главну тему, за врхунац филма. За певачицу Милу Силу, једну од јунакиња нових "Муња", музику, текст и аранжамане су радили Цоби и Bassivity. Миливојевић је, поред осталог, обрадио и неколико хитова из "мрачних деведесетих" које на филму изводи бенд "Веселе деведесете", а то су песме група ДЛМ, "Саншајн", Бајаге... Ту је и обрада хита из претходног дела "Ризлу имаш, личну карту немаш" који је Миливојевић направио у калипсо стилу.

Да ли и у новим "Муњама" постоје упечатљиве епизоде?

- Има их много. Прво горепоменута Мила Сила, а ту су и сви они које Поп и Маре срећу на свом путу, један веома живописан лик Гиле, кога игра Влада Ковачевић, главни бечки криминалац с балканског подземља (Драган Маринковић Маца), Никола Вујовић игра фронтмена "Вуду меџик" бенда Влаха из Зајечара, као и неки бивши школски другови које срећу на годишњици матуре. Сека Саблић игра њихову разредну, Стефан Бундало је диспечар на илегалној аутобуској станици, а то је важна улога која има везе са поменутом озбиљнијом линијом приче. Генијалну епизоду има и Милош Ђорђевић као трансвестит у једном ноћном клубу у Бечу. Има заиста поприлично дивних "мињон" улога у нашем филму.

Какву бисте емоцију волели да изазовете код публике?

- "Муње опет" имају исту намеру као и оне прошле, да после филма људи изађу из биоскопа и кажу "'ајде, идемо негде", да не оду одмах кући. У филму има емоција које ти мало стегну срце и грло, али неће се плакати као у мом претходном остварењу "Лето кад сам научила да летим". Тројац који носи ове "Муње", Сергеј, Борис и Ђуричко, никад не прелази границу претераног блесављења или глуматања. Олакшавајућа околност је што су већ играли те ликове, били су им упечатљиви па су им остали "записани" још од онда, сад су их само унапредили. Смешни су и забавни и даље. Сергеј је посебно маестралан. Давао је максимум чак и када је то из објективних разлога било веома тешко. Једног дана, због проблема са леђима и дијафрагмом, није могао да стане са штуцањем шест сати, што је изузетно исцрпљујуће за организам. Кад смо спремни за кадар, чекамо да штуцне, викнемо "акција", а кад поново штуцне кажемо "стоп". Био је невероватан, тако сломљен, после вишечасовног штуцања, уђе у кадар и да нам не 100 одсто, него 150 одсто своје снаге, и повуче и остале колеге, статисте...

Прве "Муње" гледало је нешто мање од 600.000 гледалаца, својеврстан рекорд за то време. Шта очекујете од наставка?

- Времена су се променила, данас је све другачије. "Муње" су биле готово пет месеци на репертоару, а гледаност је кренула узлазном линијом после месец дана са рекламом "од уста до уста". Сада је све убрзано, на снази је оно "од тик-тока до тик-тока", "од инстаграма до инстаграма", а филмови се неупоредиво брже скидају с репертоара.

А зашто "опет"?

- Реч опет се понавља много пута у филму, а ту је и стих у главној нумери који каже: "Опет се заувек ништа није променило". Граматички потпуно неисправно, наставница српског би нас "подвукла црвеном", али у суштини порука је јасна.

Да ли је истина да своје филмове не гледате кад их завршите?

- Искрено, да, јер током монтажног процеса, постпродукције, контролних пројекција, "Муње опет" сам, на пример, погледао 20-30 пута. Неке туђе филмове сам, можда, и гледао 30 пута, али не током два месеца, већ током три деценије. А кад се толики број гледања смести у тако кратак период, онда ти и поглед на плакат изазове мучнину.

А шта после "Муња"?

- Једна велика пауза. Последње три, четири године сам радио без престанка, најпре на "Лету", па на "Муњама", а сада је време за одмор. Можда буде дужи или краћи, зависи како прођемо у биоскопима. Помагаћу другим људима да снимају, али то је мања одговорност и обавеза. Јер, не могу да не радим баш ништа, можда месец дана издржим, а онда васпитање проговори из мене: "Устај, лењивче, ради нешто"!

ОСТАНИТЕ ДО КРАЈА ШПИЦЕ!

- У оквиру шпице налази се додатна сцена, а потом још један "штос", али бојим се да то нико неће дочекати. То ће открити неки фанови после ко зна колико гледања и колико година. Једна од најужаснијих ствари на нашим ТВ каналима је, част изузецима, кад пресеку шпицу. На академији се учи да је шпица интегрални део филма, зато што се музика или некад тишина наставља у шпици. Гледаоцу је потребно неко време, тих неколико минута, да "свари" емоцију, да размисли о ономе што је гледао, то је основна функција одјавног рола. Ампутација шпице је скрнављење уметничког дела, непоштовање људи који су стварали тај филм, повређивање њихових ауторских права. Мени је то ужасно, и у оквиру удружења покренуо сам иницијативу да нешто урадимо, али у односу на све остале проблеме са којима се удружење суочава то им се чини као мала ствар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације