ПОПОВИЋ, НАШ "НАЈНЕПОЖЕЉНИЈИ" ДРАМСКИ ПИСАЦ: Егон Савин, редитељ, уочи премијерног извођење "Развојног пута Боре Шнајдера" у ЈДП

САТИРИЧНА фарса "Развојни пут Боре Шнајдера", чија је премијера сутра у Југословенском драмском, биће шести комад Александра Поповића у редитељском опусу Егона Савина. Наш најзначајнији редитељ већ је оставио уметнички потпис на представама "Мрешћење шарана", "Тамна је ноћ", "Смртоносна мотористика", "Пазарни дан" и "Свињски отац" у неколико српских позоришта.

фото Н.Скендерија

- Да имам три живота не бих могао да урадим целог Ацу Поповића. Иако сам се дружио с њим, нисам ни знао колико је остварио дела: преко 40 позоришних комада, небројене серије и ТВ драме. Он је, неупоредиво, најплоднији српски драмски писац. Написао је више него Крлежа и Нушић заједно - истиче на почетку разговора, за "Вечерње новости", редитељ Егон Савин.

* Кажете да је, извесно, и наш најзабрањиванији аутор?

- Када смо Јовану Ћирилову донели комад "Тамна је ноћ" за "Ступицу", рекао је: "Одлично је, али ја ово не смем да играм". Тако смо отишли из ЈДП и направили Култ театар у "Вуку. За "Мрешћење шарана" добио је хонорар од Београдског драмског, али га је Управни одбор забранио - с овим комадом основан је Звездара театар. Дакле, Ацина дела формирала су три позоришта, ако имамо на уму и сцену у Дому омладине на којој је далеке 1969. постављена "Ружичаста ноћ". Аца је, неспорно, најзабрањиванији српски драмски писац. Болно је то прихватао,али се испоставило да је, на неки начин, било и јако добро: све су то представе - празници које су отварале нове театарске сцене у Београду... Имао је судбину Молијера. Људима који пишу сатиричне фарсе нико неће опростити, а најмање власт. Био је омиљен код публике, али не и код директора позоришта и оних који су финансирали културу.

* Ни "Развојни пут Боре Шнајдера" није прошао глатко?

- Написао га је 1967, у време док је био још прилично јак једнопартијски тоталитаризам. Бранко Плеша направио је јединствену представу и улогу у Атељеу 212, кад се лед мало отопио 70-их година. Пре тога, на истој сцени забрањивани су му "Прва врата лево" и "Капе доле". И "Бора Шнајдер" појавио се у "невреме". Иначе, овај комад је вечно дело, јер су менталитет и људска природа непромењиви. Парадокс је што су у Поповићевом тексту видели критику социјализма, система и друштвеног уређења, а Аца је био хуманиста, левичар, Србин, Југословен. Човек који је обожавао тековине револуције, потпуно предан тој идеји и идеологији. Менталитет је, заправо, разорио социјалистички систем и нема тог система који овај менталитет неће разорити и корумпирати. Наравно, ми смо некада сањали како ће све процветати када Тита више не буде. Сада знамо да је много горе данас него некад, живимо у далеко суровијем и безосећајнијем свету капитализма у коме слобода више ништа не значи... Пишчева порука је да смо сви помало грешни и да се не треба светити људима због њихових грехова већ треба покушати да им се опрости.

* Пред гледаоцима је свевремена прича о прилагодљивости новом времену и новим околностима?

- У корену је увек похлепа, властољубље, мешетарење, корупција. Када су велики и преломни тренуци, ратови и кризе, људи гледају да преживе по сваку цену, па и цену жртвовања ближњих а камоли својих убеђења. То је шифра Ацине драматургје. Писац људских драма и тешких судбина, у том витализму народа види и велику врлину. Не занимају га појединачне, колико колективне судбине. Бора Шнајдер само је један од ликова у овој драми промена, партијских реформи, смена, чистки који доводе до неког лудила и обрачуна са идеолошким непријатељима.

* Писац је "опраштао" не само својим јунацима, него и редитељима?

- За Ацу је најважнија била позоришна игра. Када сам улазио у прилично радикалне захвате његових комада, био је потпуно на мојој страни! Неких пасуса из сопствених драма није се ни сећао. Бесконачно толерантан, широк и отворен. Апсолутно, без икакве таштине. Сматрао је да је комад материјал који ће глумци и редитељи користити да направе што бољу представу и досећи ниво игре. Стало му је било да буде извођен писац, мада нажалост, није довољно игран у своје време. Па ни данас, из мени потпуно непознатих разлога. Постављају се неки потпуно бесмислени комади и аутори, док у својим библиотекама имамо једног од најзначајнијих европских драмских писаца друге половине 20. века.

АУТОРСКИ ТИМ

У ВЕЛИКОЈ глумачкој екипи су Ненад Јездић, Радован Вујовић, Тамара Драгичевић, Бранислав Лечић, Небојша Миловановић, Милица Гојковић, Ирфан Менсур, Бранка Шелић, Лазар Ђукић, Огњен Никола Радуловић, Ђорђе Пантовић, Лука Лопичић, Катарина Радојковић и други.

Редитељ потписује и адаптацију и сценографију, драматург је Божо Копривица, а костимограф Лана Цвијановић.

ЧЕСТИТКЕ И САУЧЕШЋА

- АЦА је волео да присуствује пробама и представама. После извођења наместио би се код излаза да прима честитке. Кад смо радили представу "Тамна је ноћ", завршавала се у једној мелодрамској трагици. Публика плаче на крају, онда сам приметио како и он уплакан прима "саучешће" - открива наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације