ЖИВОТОМ И ДЕЛОМ - ИСТИНСКА СРПКИЊА: Поводом 150 година рођења, у Народном музеју, изложба радова сликарке Бете Вукановић

БАВАРКА по пореклу, а Српкиња по животу и делу, Бета Вукановић (1872-1972) је свој дуг живот часно проживела и оставила неизбрисив траг у историји наше уметности, културе и ликовног образовања и по томе је заслужила вечни споменик истиче Петар Петровић, музејски саветник, аутор изложбе "Лучоноша једне епохе", која ће сутра у 19 часова бити отворена у Кабинету графике Народног музеја Србије.

"Летњи дан", Фото Народни музеј Србије

Овом поставком њена дела из својих колекција (одабрана уља на платну из Збирке југословенског сликарства 20. века и радове на папиру из Збирке цртежа и графика југословенских аутора 20. века), наша кровна музејска институција обележава јубилеј - 150 година од рођења сликарке, чије речи, према мишљењу Петровића, и данас звуче снажно и истинито: "Без рада нема ни живота."

Рођена као Бабет Бахмајер у немачком граду Бамбергу, када јој је било 25, из Минхена је преко Париза у Београд довела љубав према Ристи Вукановићу, Херцеговцу из Требиња. И ту је остала...

- Млада, окретна и спремна на многе изазове она се није устручавала да приликом припреме изложбе 1898. своје радове, заједно с радовима свог супруга и њиховог пријатеља вајара Симеона Роксандића, преноси на таљигама до сале старе Народне скупштине, која се тада налазила преко пута Вазнесењске цркве - пише у каталогу Петар Петровић, додајући да је и чистила просторије и укуцавала ексере у зидове и постављала слике, дочекивала и испраћала посетиоце и госте.

Портрет Ристе Вукановића, Фото Народни музеј Србије

Знала је тек покоју реч на српском, када је тада први пут у Београду приказала двадесетак слика мањег формата, неколико бакрореза, као и дела примењене уметности од коже.

Остварења младе Немице, која је сликарство учила у минхенским атељеима Карла Мара и Лудвига Хетериха, потом и школи Антона Ажбеа (где је упознала будућег супруга), похвалио је, како истиче Петровић, "чувар" Народног музеја - Михајло Валтровић.

Када је Првој српској цртачкој и сликарској школи, после преране смрти оснивача Кирила Кутлика, претило гашење, Вукановићи су продајом Ристиних у Минхену награђених слика - "Дахије" и "Прве жртве Дахија" (једну је откупио краљ Милан Обреновић), дошли до новца од кога су купили плац на Дорћолу и подгли кућу, која је због декорације на фасади прозвана "зграда са перуникама", у чија су четири атељеа, од априла 1900, започели педагошки рад:

- Бета и њен супруг Риста унели су новину у начин наставе - основали су мушко и женско одељење и увели су вечерњи курс. Бета је с нарочитом пажњом подучавала девојке из угледних и имућних породица, међу којима је било и врло даровитих ученица - наводи Петровић.

Поред наставничког позива, била је и један од оснивача Друштва српских уметника "Лада" и стекла почасну титулу доживотног председника. Када су наступили балкански ратови и Први светски рат кућа им је озбиљно страдала у аустријском гранатирању. Бета се одазвала болничарском позиву: лечила је рањенике и болеснике од тифуса, од кога је почетком 1918. преминуо и њен супруг Риста.

- Послератне године проводила је путујући по Србији, Македонији, Босни и Херцеговини и сликајући пределе, цркве и манастире, градске и сеоске мотиве, али и обичан народ у свакодневним пословима - наставља Петровић.

- Чергари, Циганке, Бошњаци, Арбанаси, качаци и македонски сељаци и печалбари, оживљени Бетином особеном сликарском поетиком, не представљају само једно у низу ликовних сведочанстава тог времена, него су и израз личног дивљења и искреног поштовања према земљи, њеном народу, животу и обичајима, што су је већ као младу одмах по доласку у Београд освојили на први поглед.

Како пише у каталогу, са балкона атељеа у згради Коларчеве задужбине, који је користила од 1932. до смрти, током Другог светског рата забележила је кичицом оба бомбардовања - и немачко и савезничко, као и рушење Панчевачког моста приликом ослобађања у октобру 1944, односно "била сведок свих ожиљака и рана што су их ратови и немири нанели њеном Београду".

- Напустила је овај свет тихо и у миру последњег дана октобра 1972. Као опроштај, стајао је у атељеу насликан букет цвећа - закључује аутор изложбе и каталога "Бета Вукановић (1872-1972) - Лучоноша једне епохе".

УЧИЛА ЛУБАРДУ И МИЛЕНУ БАРИЛИ

У УМЕТНИЧКОЈ школи у Београду, између два рата, њени најбољи ђаци били су Петар Лубарда, Љубица Цуца Сокић, Милена Павловић Барили, Павле Васић... Због одласка у пензију 1936. предмет Цртање по природи, који је водила читаву деценију и по, уступила је млађем колеги, сликару Васи Поморишцу.

НУШИЋЕВА "ТУРСКА КАФА"

КАО странкињу, како пише Петровић, Бету је научио како да скува домаћу, тзв. турску кафу - Бранислав Нушић. Када га је угостила, по доласку у Београд, скувала му је кафу, а Нушић је устао, спустио шољицу и рекао да кафа није добра. Позвао је у кухињу и показао јој је како се спрема права "турска кафа". Када је после готово двадесет година дошао да му нацрта карикатуру (иза себе је оставила импозантних 500 карикатура), похвалио је одлично скувану кафу, а Бета га је упитала да ли зна ко је њу, странкињу, научио да спрема домаћу кафу.

Фото Народни музеј Србије

- Нушић је слегао раменима, а када је Бета упрла прст у њега и рекла "Ви!", Нушић се насмејао и само кратко, на себи својствен начин, прокоментарисао: "Добро је да сам и ја неког нечему у животу научио" - наводи се у каталогу.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЈУБИЛЕЈ УЗ ИЗЛОЖБУ АЊЕ ТОНЧИЋ: Петогодишњица рада београдске галерије "Икс витамин"

13. 12. 2022. у 20:46

Култура

0 1

ОТИСЦИ ЖИВОТА НА НИЧИЈОЈ ЗЕМЉИ: Дела Марије Илић (1959-2011) у Б2, сећање на графичарку која је од 1993. живела у Холандији

13. 12. 2022. у 14:41

Култура

0 2

НОВОГОДИШЊА ИЗЛОЖБА У "КОРЊАЧИ": Поставка пред посетиоцима до 1. јануара (ФОТО)

12. 12. 2022. у 22:25

Култура

0 0

"ЗЛАТНО ДОБА" У ЧЕТИРИ РУКЕ: Изложба радова Јелене Божовић Ђорђевић и Уне Новосел у Кући краља Петра

12. 12. 2022. у 22:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације