ИЗУМИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ: У Париском Музеју уметности и заната, у ком је Србија организовала пријем поводом "Експо 2027"

КО је шетајући поред ушћа реке Хадсон и посматрајући симбол града Њујорка, Кип слободе, још помислио да се први примерак заправо налази у Музеју уметности и заната у Паризу, негде између Трга републике и Сене?

Почетна збирка направљена је на иницијативу механичара Жака Вокансона 1752. године, Фото Г. Чворовић

Париски музеј, у коме је Србија недавно организовала пријем поводом кандидатуре за Међународну светску изложбу 2027. године, крије у својој унутрашњости праве бисере индустријског стваралаштва и проналазаштва.

Међу њима је, на пример, аероплан из 1909. инжењера Луја Блериоа, који је 25. јула те исте године неповратно ушао у историју када је у 4.41 ујутро полетео из Сангејта на француској обали Ламанша. "Блерио 11", дуг осам метара, са распоном крила од 7,20, тежак 310 килограма, опремљен троцилиндричним "Анзанијевим" мотором, винуо се у небо, развио брзину од 60 километара на час и за 32 минута безбедно додирнуо британско тло.

Тачно у 5.13 Луј Блерио је изговорио чувену реченицу: "Енглеска више није острво." Био је то први лет преко Ламанша. Ко дигне поглед, видеће овај авион данас на плафону музеја.

Фото Г. Чворовић

Овде се налази најстарија индустријска и технолошка колекција на свету. У свом регистру има чак 46.000 инвентарских ставки које обухватају 80.000 предмета, међу којима 20.000 фотографија и 15.000 техничких цртежа. Видљиво је и 2.500 објеката, од којих се многи чувају у хангарима у Сен Денију, док су најспектакуларнији, који су изменили свет, изложени у галерији музеја.

Међу њима је, на пример, Фукоово клатно, којим је у Пантеону 1851. године доказао да се Земља окреће око своје осе. Оригинал се чува у Музеју уметности и заната, мада је 2010. дошло до инцидента и тешког оштећења приликом пада једног од делова који је морао да буде замењен. Копија целог клатна постављена је, иначе, 1995. тамо где је и први пут била, у Пантеону.

Фото Г. Чворовић

Почетна колекција направљена је на иницијативу механичара Жака Вокансона 1752. године.

Она је сада подељена на седам великих тематских делова, у којима су научни инструменти, материјали, конструкције, комуникација, енергија, механика и транспорт. У њима се чувају техничке иновације које су промениле свет, углавном од ренесансе до данашњих дана.

Међу њима је и први аутомобил на свету, на парни погон, који је 1769. године конструисао војни инжењер Никола Кињо. Имао је носивост пет тона и кретао се четири километра на сат. У колекцији је и газометар којим је отац модерне хемије Антоан Лавоазје 1787. доказао да се вода састоји од водоника и кисеоника.

Фото Г. Чворовић

О напретку света сведочи и прва апаратура за дагеротипију, претечу фотографије, из 1839, Нисефора Нијепса и Луја Дагера. Један од најстаријих експоната је и прва математичка машина Блеза Паскала из 1642. Ту су и Витстонов и Куков електрични телеграф из 1846, Мишоов велосипед из 1865, "Пежоов" квадрицикл из 1892. или парна локомотива типа "планет" из 1833. године.

У музеју се налази и прва шиваћа машина "тимоније" из 1830, која функционише по принципу кукичања. Кажу да и даље ради. Први изум ове врсте наишао је на жестоко противљење радника који су у побуни уништили прву механичку кројачку радњу у Паризу.

Фото Г. Чворовић

Овде се чува и авион Клемана Адера из 1897. Изложен је трећи примерак. Први се слупао после 300 прелетених метара. У музеју се, између осталог, налазе и мотор Рудолфа Дизела из 1892, локомобил на пару из 1852, аутомобил с елисом "хелика", чији је изумитељ 1921. био Марсел Леја, "Реноова" формула 1 из 1983, Серполеов парни трицикл из 1888. и "обеисант", односно у преводу "послушница", како је, због лаког управљања, назван први парни омнибус за масовни превоз из 1873. Амедеа Болеа, који је могао да превози 12 особа брзином од максималних и теоретских 40 километара на сат. Имао је и мењач, што је омогућавало савладавање успона од 12 степени. Болеов омнибус је 1875. прешао раздаљину од Лемана до Париза дугу 230 километара за 18 сати. Возач је успут добио чак 75 казни, јер у оно време није био дозвољен саобраћај моторним возилима! Сада је прописно паркиран у музеју.

Изложен је и систем експлоатације прве аутоматске линије метроа у свету, без возача, број 14, у Паризу, под називом "метеор", из 1999. Пролази недалеко од музеја.

Фото Г. Чворовић

ЊУЈОРШКИ СИМБОЛ ИЗ ФРАНЦУСКЕ

УЗ подршку Француско-америчке уније, француски скулптор Огист Бартолди, израдио је чувени симбол слободе чију је унутрашњу конструкцију израдио Гистав Ајфел. Кип слободе поклоњен је Америци 1886. године. Осам година раније, настао је на Монмартру шеснаест пута мањи гипсани модел, који је Бартолдијева удовица поклонила Музеју уметности и заната. На основу овог модела урађено је много идентичних кипова слободе.

Препоручујемо

Култура

1 1

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА У ПАРИЗУ: Изложба у Културном центру Србије у Француској престоници

01. 12. 2022. у 14:50

Економија

0 1

БЕОГРАД НАСТАВЉА ДА СЕ ГРАДИ Мали: Expo 2027 би био велика потврда свега онога што је Србија до сада урадила

28. 11. 2022. у 17:15

Друштво

1 7

АЈФЕЛ КОНСТРУИСАО ВЕТРЕЊАЧУ У ШУШАРИ: Да ли сте знали - Село код Вршца имало водовод пре Париза (ФОТО)

26. 11. 2022. у 22:12

Култура

0 0

ДАСКЕ КОЈЕ СУ ЖИВОТ ЗНАЧИЛЕ: Отворена изложба у Културном центру Србије у Паризу посвећена српском позоришту у Великом рату

21. 11. 2022. у 10:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације