ДАСКЕ КОЈЕ СУ ЖИВОТ ЗНАЧИЛЕ: Отворена изложба у Културном центру Србије у Паризу посвећена српском позоришту у Великом рату
КАДА им је било најтеже, српски војници из Првог светског рата умели су да покажу дух и одрже највиши морал, а о томе сведочи и изложба Музеја позоришне уметности Србије у Културном центру у Паризу под називом "Српско позориште у Великом рату".
Кнез Иво од Семберије" на положају Груниште , 1917. Фото Музеј позоришне уметности
- Пажљиво смо бирали тему са којом ће се наш музеј представити у Паризу. Сећања на Први светски рат заједничка су за оба народа, српски и француски. Прича о позориштима је веома занимљива и говори о духу српског народа у најтежим временима за човечанство у 20. веку. Српски народ је остао богат духом и у заробљеништву, и на фронту. Постојала су, чак, при болницама, и рековалесцентна позоришта - истиче, за "Новости", директорка музеја Весна Буројевић.
Српска позоришта су се тако рађала у Грчкој, Француској, Тунису, али и у Бугарској, Мађарској, Аустрији. Занимљиво је да их је у логорима у Аустроугарској основано преко шездесет.
- Позориште основано у Лазуазу код Бизерте дало је преко двеста представа. Посећивао га је и адмирал Гепрат - истиче Буројевићева.
Посетиоци у Културном центру, Фото Г. Чворовић
Фотографија са чувеним адмиралом у гледалишту представљена је на улазу у Културни центар Србије. На фотосима су између осталих и позорница Војничког позоришта Деветог пешадијског пука, Ансамбл Вардарске дивизије, чланови трупе "Тоша Јовановић" после извођења "Ђида" на Солунском фронту, одломци из представе "Кнез Иво од Семберије" на положају Груниште...
- Тема је фасцинантна и што дубље улазите у њу, све вам је јасније колико је јединствена.
Био је то период када су званична позоришта престала да раде, и на територији кнежевине, и на територији данашње Војводине. Глумци су ишли у збегове с народом или су били мобилисани. Где год да су се затекли, оснивали су позоришта. Негде су иницијатори били заљубљеници у театар, студенти, интелектуалци. Командама је одговарало да се бар на тренутак скрене пажња од изузетно тешких услова. Право је чудо у каквим су се приликама рађала ова позоришта - истиче Јелица Стевановић, која је уз Мирјану Одавић ауторка изложбе.
Глумили су домаће ауторе, попут Нушића и Стерије, али и стране, као што је Молијер.
Права је уметност и то како су се сналазили за сценографију и костим. Од конзерви из кантина правили су оклопе, кациге, токе, од шаторских крила плаштове, а зечје крзно "претварали" у огртаче од хермелина. Изложене фотографије сведоче о томе да би многе од ових представа могле да буду приказане у било ком класичном позоришту.
- Имали су веома много маште. И све је изгледало веома веродостојно. Истовремено, многи су даривали своја цивилна одела и ношње позориштима. Занимљиво је да су женске улоге углавном глумили мушкарци, тако верно да су одушевљавали публику - наводи Мирјана Одавић.
Владика Јустин и Весна Буројевић, Фото Г. Чворовић
Театар је пратила и озбиљна музичка сцена.
- Веома важну улогу имали су војни, као и цивилни оркестри међу којима је било и ромских. Велику популарност имао је Оркестар краљеве гарде предвођен Станиславом Биничким који је послат у Француску. У Тулузу је пола града дошло на железничку станицу да их дочека - каже Одавићева.
Поставку прате и филм Предрага Тончића сачињен од грађе Музеја и Кинотеке, као и каталог који је дизајнирао Јован Тарбук.
НАШ НЕСАЛОМИВИ ДУХ
- ИЗЛОЖБА показује несаломивост српског духа, када и у најтежим тренуцима морамо да нађемо повод и начин да се радујемо. То је оно што нам данас недостаје. Сви смо упали у неку депресију и од малих ствари правимо велике проблеме. А ови људи који су свакодневно били на ивици живота и смрти показивали су снагу духа и свима оставили пример какви треба да будемо, ратници кроз живот - истакао је, за "Новости", владика западноевропски Јустин на отварању изложбе.
Препоручујемо
ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ: Зењанин не заборавља српске јунаке (ФОТО)
16. 11. 2022. у 18:51
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Прочитајте више
МЕСЕЦ ДАНА НЕПЛАЋЕНОГ: Душица Јаковљевић се огласила после отказа на ТВ-у
ДУШИЦА ЈАКОВЉЕВИЋ је засигурно једна од најупечатљивијих личности на јавном небу, а дуги низ година водила је разне телевизијске формате.
23. 04. 2024. у 16:43
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
ШОКАНТНЕ ПРОМЕНЕ: Заборавите тенис какав сте знали, биће дибидус другачији! Ево како ће се убудуће одвијати
Новак Ђоковић је одавно приметио да АТП (Асоцијација тениских професионалаца) и његов женски пандан ВТА не брину довољно о играчима. Зато је и покренуо својеврсни синдикат професионалних тенисера и тенисерки (ПТПА). Али промене се дешавају и у самом "белом спорту". И то досад невиђене. Највеће откад тенис постоји.
24. 04. 2024. у 14:34
СКАНДАЛОЗАН РАЗВОД ТОМА БРЕЈДИЈА: Оптужио славну манекенку да га је варала, па ухваћен са Ирином Шајк
ЕМОТИВНИ живот Тома Брејдија неретко је пуно насловнице медијских портала.
23. 04. 2024. у 14:30
ОГРОМНЕ БРОЈКЕ: Колико пара је скупио и колико километара прешао Роквић - стигао и отац Предраг, а Београд је сад далеко (ВИДЕО
ПЕВАЧ Никола Роквић кренуо је пре два дана пешке на пут до Грчке, тачније до Егине и манастира Светог Нектарија Егинског, и треба да пређе више од 1.000 километара.
24. 04. 2024. у 18:08
РУС, ОЛИМПИЈСКИ ШАМПИОН, ШОКИРАО СВЕТ: Они који деле санкције Русима - ово нису могли ни да сањају
РУСИЈА и Украјина су и даље извори најважнијих вести на свету, збивања из тих држава се прате из минута у минут, уживо, али постоје и пратећи догађаји до којих су довела војна дејства, а који привлаче огромну пажњу светске јавности. Спорт је један од сегмената живота на које је рат такође утицао, а предстојеће Олимпијске игре - Париз 2024, посебно су занимљиве ових дана, због "руске ситуације".
24. 04. 2024. у 15:44
Најновије из рубрике
"НЕКАДА ЈЕ ФИЛМ БИО НАЈБОЉИ ЦИРКУС У ГРАДУ": Редитељ Рајко Грлић о "Неиспричаним причама", новом филму, Бориславу Пекићу, Дубравки Угрешић
- БЕСКОНАЧНО ми је драго што сам живео у време када је филм био најбољи циркус у граду.
24. 04. 2024. у 17:25
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Једнорог без рога - Тенеси Вилијамс "Стаклена менажерија", Мадленијанум
ТЕШКА животна ситуација породице Аманде Вингфилд, анксиозна кћер која храмље и незадовољни син песник, слика је Тенеси Вилијамса, од пре 80 година, вечне фреске америчке породице и сушта је супротност "америчком сну".
24. 04. 2024. у 12:20
ПРИЧА О ЗЛОУПОТРЕБИ ДЕЦЕ: Представа "Нестајање" премијерно у Атељеу 212
ПО тексту Томислава Зајеца (у режији Сање Митровић) у суботу, 27. априла, премијерно ће бити изведена представа "Нестајање" на сценИ "Мира Траиловић" Атељеа 212.
24. 04. 2024. у 12:13
МИКА ЋЕ ДОБИТИ СПОМЕНИК У НОВОМ САДУ : Иницијатива Одбора „Антићевих дана“ за обележје песнику
У НОВОМ Саду, којег је волео колико и свој родни Мокрин, песник, сликар и боем Мирослав Антић (1932-1986), готово четири деценије после смрти, добиће - споменик.
23. 04. 2024. у 19:43
ИДЕАЛИ СУ СЕ ПОВУКЛИ ПРЕД ИНТЕРЕСИМА Intervju: Игор Мировић, песник и политичар
ПЕСНИКЕ треба увек бранити, јер шта бисмо без њих - пита проф. др Александар Јерков у поговору најновије збирке поезије Игора Мировића "У лавиринту", а затим, позивајући се на речи Стевана Раичковића ("без поезије све би и даље постојало, али ништа више не би било исто") поентира закључком да песника треба бранити чак и када су песник и политичар спојени у истој личности.
23. 04. 2024. у 19:41
Коментари (0)