ПОБУНА ПОСТАЛА ФАРСИЧНА СТВАР: "Новости" на проби представе "Валцер поручника Нидригена"
НОВ наслов спреман је за сцену "Мадленијанума": по драми Миодрага Илића "Валцер поручника Нидригена", написаној осамдесетих година прошлог века, настала је представа (у режији Владимира Лазића) чије је премијерно извођење 5. децембра, а прва реприза већ наредног дана.
Фото Д. Миловановић
Илићева гротескна монодрама инспирисана је вешћу у једним немачким новинама о кадету високе војне школе који је због одбијања да полаже испит из плеса био присиљен да напусти школовање. Најављен као комад са "дубоком хуманистичком филозофијом", с позорнице ће отворити многа питања (данас још актуелнија питања него у време настанка дела) о слободи појединца, његовом праву на избор и друштвеној репресији. Прича је смештана у епоху у којој полуге силе не повлачи само цар већ и сви остали који доприносе страдању главног јунака.
У маштовитој (сведеној) сценографији Милице Бајић Ђуров одвија се драма несрећног поручника, а над њим, у великом огледалу, одсликавају најнижи људски пориви у неравноправној борби друштва са "непослушним" појединцем.
Фото Д. Миловановић
- Када спојимо гротеску и мелодраму, добијамо израз најприближнији савременом животу: живимо између великих надања и очекивања, великих обећања и стварности која је узнемирујућа и опомињућа - каже редитељ Владимир Лазић.
Фото Д. Миловановић
- Требало би да се запитамо да ли је побуна нешто што из свог личног убеђења треба да покажемо или је један, готово утопистички чин где херој, на крају, бива "награђен" личном трагедијом или казном. Човек мора да се запита вреди ли се бунити, вреди ли за своје ставове дати слободу и живот... Да ми је то неко рекао пре двадесетак година рекао, не бих веровао. Мислио сам да је побуна својствена свима нама, а овде видимо да је данас она трагична и готово фарсична ствар.
Главног јунака Томаса Нидригена тумачи млади Милош Ћуровић. Иако није био ни рођен у време настанка дела, свестан је да је тема сада актуелнија него раније:
Фото Д. Миловановић
- Као човек који се бави глумом и културом, мислим да се тиче пре свега уметника и оних који су другачији, желећи да буду доследни и верни себи. Нажалост, доброта и доследност у наше време тешко пролази. Није лако бити индивидуалац и не прикључити се маси, сачувати право на избор. Одупрети се "чопору" је најтеже.
Фото Д. Миловановић
Цара, помало лакрдијаша - помало лудака, с пуно разиграности надахнуто, готово "ибијевски" тумачи Ирфан Менсур:
- Ја сам га направио специфичним зато што се више не бавим глумом као каријером већ игром. Мислим да ми је и време да се играм. И прихватам само такве улоге. У својој 71. години враћам се на почетак, на прву годину академије кад смо се - играли. Током каријере добијао сам много и похвала и погрда што се глуме тиче, али то је такав посао.
Фото Д. Миловановић
На питање шта је тако заводљиво у овом лику који је на моменте страшан, на моменте симпатичан, Менсур одговара:
- Сваки мој гест, промена расположења и приступ улози део су неког општег одговора шта би тај суманути цар могао да буде у животу. Ја сам се определио за крајности: од велике претње до гротескног и донекле феминизираног владара.
Милан Цаци Михаиловић, Фото Д. Миловановић
У великој глумачкој екипи је и ветеран наше сцене Милан Цаци Михаиловић. У представи игра два лика (лекара и професора), оба подједнако сурова.
- Најкраће могуће речено, пред публиком ће се наћи свевремена прича. Питање слободе се поставља одувек. Мој лик, који би требало да буде хуманиста, то није. И он је лудак који служи једном злом времену. Лепо је било радити са овим младим људима, а шта смо урадили - видеће се на премијери.
Последње припреме пред прво извођење, Фото Д. Миловановић
АУТОРСКИ ТИМ
У УЛОЗИ несрећног поручника је Милош Ђуровић, а у ансамблу су и Исидора Грађанин, Срђан Карановић, Ирфан Менсур, Милан Михаиловић, Владимир Вучковић, Лазар Ђукић, Јанко Цекић, Синиша Убовић, Петар Михаиловић, Бранко Јанковић, Стефан Бундало и други.
Костимограф је Тијана Сићевић, композитор Александар Сребрић, кореограф Јелена Арсић, а лектор Љиљана Мркић Поповић.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)