ДЕЦЕНИЈЕ ВРХУНСКИХ ДЕЛА: Одржана редовна изборна и свечана Скупштина Српске књижевне задруге

Д. Богутовић

05. 10. 2022. у 21:58

РЕДОВНА, изборна и свечана Скупштина Српске књижевне задруге, која бележи 130 година постојања, одржана је данас у Библиотеци града Београда.

ДЕЦЕНИЈЕ ВРХУНСКИХ ДЕЛА: Одржана редовна изборна и свечана Скупштина Српске књижевне задруге

Фото З. Јовановић

Скупу је председавао др Мило Ломпар, потпредседник Задруге. Коментаришући извештај о раду УО, управник Душко Бабић је истакао да су финансијски резултати бољи него прошле године и додао:

- Председник СКЗ, академик Милован Данојлић, писмено је замолио УО да га "из субјективних и објективних разлога" разреши дужности које је обављао у претходних десет година. УО је усвојио његову оставку, уз напомену да Задруга дугује велику захвалност славном писцу и преводиоцу на труду и залагању.

Говорећи о извештају Надзорног одбора, др Рада Стојановић је нагласила да је прошле године на сваких сто динара прихода остварена добит од два и по динара, и да се тај позитиван тренд наставља и ових месеци.

Извештавајући о издавачкој делатности, главни и одговорни уредник Драган Лакићевић коме је, иначе, продужен мандат на још две године, рекао је да је ове године у "Плавом колу" објављено десет књига, три више него претходне. Реч је о домаћим и страним класицима, али и о писцима који стасавају у великане. Број сталних чланова Задруге се стабилизовао и има благи пораст, изнео је др Славољуб Лукић.

На Скупштини је усвојен предлог УО да се ово тело допуни новим члановима. То су: др Александар Поповић, др Милош Ковић, др Душко Певуља (Бањалука), др Момчило Вуксановић (Подгорица), Чедомир Вишњић (Загреб), Миљан Баћовић (привредник) и Емир Кустурица (редитељ и писац).

С обзиром на то да се јубилеј СКЗ поклопио са 130. годишњицом рођења Иве Андрића који је био доживотни почасни председник Задруге, на скупу је о великом писцу беседила др Жанета Ђукић Перишић, која је кроз речи српског нобеловца представила његов однос према Београду који је волео и у ком је проживео више од пола века.

Фото З. Јовановић

- Одмах по формирању нове државе, средином децембра 1918, надајући се послу у Министарству вера Краљевине СХС, Андрић из Загреба пише: "Слаб сам и уморан физички, а помало и душевно. Главно ми је да одавде одем што прије, а послије шта Бог да. Све се наше разишло, па се осјећам осамљен као никад у животу" (...) "Ја немам живе душе, ја морам у Београд, па како је да је". Доцније, о преласку из Загреба у Београд каже: "Због чега сам пре више од педесет година напустио Загреб? Што због здравља, што због средине која је за ме била нова и у много чему различита од оне босанске, ја у Загребу нисам могао ухватити корен и остати. Ја ту нисам имао никог свога, било је тренутака кад сам падао у очајање и по сваку цијену желео да одем".

Фото З. Јовановић

Колико је Београд дао Андрићу, толико му је пружио и у професионалном, људском, социјалном смислу и утицао на правац његовог живота, толико му је писац вратио истинском приврженошћу и књижевним делима у њему и о њему написаним, који су пронели славу српске књижевности, истакла је Жанета Ђукић Перишић.

Минутом ћутања одата је пошта др Милораду Иванишевићу, дугогодишњем председнику Надзорног одбора СКЗ.

У уметничком делу програма учествовали су Јана Саламадић, Александра Ђорђевић, Никола Угриновић, Славко Алексић и Биљана Ђуровић.

Фото З. Јовановић

Захвалница "Вечерњим новостима"

НЕКОЛИКО Задругиних Захвалница, израђених према онима из 1892. године, по слици Матије Мурка, данас је додељено заслужним појединцима: Зорану Радојичићу, доскорашњем градоначелнику Београда, Јасмини Нинков, управници Библиотеке града Београда, др Софији Милорадовић, директору Института за српски језик, др Душку Певуљи, професору Филолошког факултета у Бањалуци, др Илијани Чутури, професору Факултета педагошких наука у Јагодини, др Маји Стокин, професорки Карловачке гимназије, Милану Михајловићу, песнику и директору Градске библиотеке у Косовској Митровици, Браниславу Ђорђевићу, уреднику културне рубрике "Вечерњих новости", Марији Миљевић, новинару РТС и Биљани Ђуровић, глумици.

БОНУС ВИДЕО - УСНИЈА РЕЏЕПОВА: Оживела Коштану, певала ватрено, плесала као Шехерезада

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

И МИ КРЕЋЕМО ПУТ ГРЧКЕ Прво оглашавање Николине жене: Деца знају све, морамо бити храбри