НАГРАДЕ ВУКОВЕ ЗАДУЖБИНЕ: Признања уручена Марку Недићу и Јелени Ковачевић

Драган Богутовић

04. 10. 2022. у 15:40

ТРАДИЦИОНАЛНЕ награде Вукове задужбине, које се додељују од 1990. јуче су уручене - за науку - др Марку Недићу за књигу огледа о српској прози "Критички описи", у издању "Академске књиге", и - за уметност - Јелени Ковачевић, за књигу песама "Страдања", чији је издавач "УГ Јадовно 1941." из Бањалуке.

НАГРАДЕ ВУКОВЕ ЗАДУЖБИНЕ: Признања уручена Марку Недићу и Јелени Ковачевић

Фото: З. Јовановић

Донатор ових признања је Град Лозница.

Образлажући одлуку, дописни члан САНУ др Слободан Грубачић, председник Одбора за науку, рекао је:

- У својим "критичким описима", како их назива, Недић осећа зачине који припадају различитим филолошким кухињама. Од текстова које не цени брани се прећуткивањем, спуштањем у фусноту. Он прати промене и континуитете, од народних приповедака, до разуђеног наратива Андрића, Кашанина и Црњанског. Његови текстови су истовремено промишљени и провокативни, национални и европски; традиционални, али се радују књижевним експериментима. Аутор намеће синтаксу што плени андрићевском смиреношћу, којој читаоци не успевају да се одупру. Ово је једна од књига за које би Исидора Секулић рекла да поред њих човек заборави да други можда другачије мисле, и да би можда и сам могао друкчије мислити.

Академик Светислав Божић, председник Одбора за уметност, о награђеној збирци стихова је рекао:

- Песништво, чију је недвосмислену оригиналност породио страховити архипелаг смрти расут од Јасеновца, до неизбројаних јама и губилишта народа српског, Јелена Ковачевић ослушкује изузетним духом и душом, позивајући се увек на документ, на сведочанство преживелих, остављајући свом певању онај драгоцени простор који је додељен ретким посвећеницима и заточеницима пута у истину. Лирски тон песникиње свеобухватни је амалгам бола, који је увек артикулисан светрајућим лајт мотивима опраштања којима морају да претходе покајања.

У беседи захвалности на признању, Недић је истакао:

- Данас се много изразитије него у ранијим књижевним временима, потврђује запажање да су писци који су истовремено користили средства и иновативних и стандардних прозних поступака много успешније остваривали сложену уметничку слику, него што су то могли постићи коришћењем искључиво једног типа књижевног израза. Једна од важних последица тог процеса у данашњем времену било је враћање поверења читалаца у узбудљиву животну причу саопштену комуникативним стилом. То истовремено говори да се добра и трајна књижевност не може писати само на један начин, и из једне поетичке перспективе, поготово ако је та перспектива и идеолошки условљена.

Истичући како историја наших предака није похрањена у архивима, већ у нашој души, Јелена Ковачевић је рекла:

- Нема познавања једног народа, без познавања његове душе. Њу треба отворити, у њене векове заронити и чути оне који су пре нас овом земљом ходили. А послушање и подвиг песника је у томе да ослушкује, познаје, показује ту душу, да је својим делом чини лепшом, да је њиме чува, враћајући је са странпутица на извор из кога потиче. Песник не бира када и о чему ће да пише. Он је само слушалац душе. А наша српска душа има много рана, туге и бола, увек на путу страдања.

Част за свакога

Вукова задужбина је ове године, подсетио је др Бошко Сувајџић (на слици), председник Скупштине ове институције, низом манифестација обележила стогодишњицу рођења Дејана Медаковића и нагласио како би ова признања, када се погледају имена свих добитника, била част за свакога. Потресне стихове из збирке "Страдања" казивали су глумица Биљана Ђуровић и њени ученици.

БОНУС ВИДЕО: РПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду