НАОЧАРЕ "ВИДЕ" АТ И ВАТИН ИЗ ПРАИСТОРИЈЕ: Два локалитета део су будуће велике европске туристичке руте "Дунавски археолошки е-пејзажи"

БОГАТO археолошко наслеђе Подунавља, од извора до ушћа Дунава, сведок је вишемиленијумског развоја нашег друштва и има огроман културолошки значај, али и туристички потенцијал.

Фото Ј. Ј. Баљак

Зато је пре две године покренут међународни пројекат "Дунавски археолошки е-пејзажи", за који је ЕУ издвојила више од два милиона евра. У оквиру њега, 10 земаља учесница овог лета су урадиле виртуелни приказ својих локалитета, да би их приближиле савременим туристима. Србија је представила два праисторијска насеља код Вршца: Ат и Ватин. Они се не налазе на самом Дунаву, али су имали значајну улогу на дунавском миграторном и трговинском путу.

- Србија има много важније археолошке локалитете на Дунаву, али није била поента промовисати оно што је већ препознатљиво, већ да шансу дамо и другим, такође важним, али туристима непознатим насељима - каже, за "Новости", Драган Јовановић, археолог Градског музеја Вршац, установе која нашу земљу, са Заводом за проучавање културног развитка, представља у овом великом пројекту.

Драган Јовановић, Фото Ј. Ј. Баљак

Ат датира из палеолита, а Ватин из неолита. Оба насеља својевремено су била праве метрополе.

- У Ватину је живело око 500 људи на површини од око три хектара, док се Ат у раном неолиту простирао на више од 40 хектара. То делује импозантно, поготово када се зна да је реч о периоду у којем је тек почео да се развија седелачки начин живота, да се припитомљавају животиње и узгајају житарице. Те људе је требало организовати, поделити им послове, обезбедити храну - каже Јовановић.

Захваљујући овом пројекту, посетиоци вршачког музеја, први пут у нашој земљи, могу виртуелно да се прошетају неким праисторијским насељем и уз помоћ ВР наочара "уживо" да виде како су некада људи заиста живели, како су им изгледале улице и куће, да уђу у њихове домове, користе њихово посуђе.

- Презентација је урађена реалистички, у размери један према један, на основу егзактних података, добијених опсежним археолошким истраживањима - објашњава Јовановић.

- У тим шетњама се види да се данашња села и насеља од пре 5.000 година визуелно не разликују. Исто су имала хоризонталну и вертикалну поделу, идентичне куће, јасно подељене улоге у друштву. Једино нису имала струју и текућу воду.

Foto: Виртуелни повратак у доба пре 5.000 година, Фото Градски музеј Вршац

POGLEDAJ GALERIJU

Ови виртуелни прикази српских археолошких локалитета могу се видети и у другим музејима, учесницима пројекта, а крајњи резултат биће сертификовање културно-туристичке руте "Дунавски археолошки е-пејзажи", попут већ познатих рута "Пут Ћирила и Методија" и "Пут римских царева", која би у Србију требало да привуку нови профил туриста.

ПОДРШКА И ПОЗИВ ИЗ ГРАЦА

ОД свих земаља учесница у пројекту, једино Србија није чланица ЕУ. Право на учешће стекли смо на иницијативу Универзалног музеја "Јоанеум" из Граца, који се одрекао дела својих средстава и преусмерио их на Градски музеј у Вршцу. Одабрали су баш ову установу из наше земље, јер има квалитетне стручњаке, поседује највећу археолошку збирку у Србији, као и због чињенице да је околина Вршца пребогата археолошким локалитетима, од којих је чак 80 из каменог доба.

ИЗЛОЖБА ДО 11. СЕПТЕМБРА

ОВА јединствена изложба, која, осим виртуелне шетње, садржи и бројне предмете пронађене на Ату и Ватину, може да се погледа у вршачком Градском музеју до 11. септембра. Потом се сели у Словачку, па у Чешку. Из техничких разлога и због недостатка опреме, она неће бити део сталне поставке, али ће видео-запис остати у власништву вршачке установе и чекати нека боља времена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације