КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Демонтажа аранжирања и реаранжирања

ЗОРАН Милутиновић, професор јужнословенске књижевности на Универзитетском колеџу Лондон и члан европске академије наука Academia Europea (Лондон), после монографије "Битка за прошлост.

Фото: Приватна архива

Иво Андрић и бошњачки национализам" (2018) у којој је убедљиво разобличио бошњачки националистички дискурс о Андрићу, објавио је двојезично (на српском и на енглеском језику) књигу "Фантом у библиотеци" (2022) чији је поднаслов: "Постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу?".

Књига је детаљна критичка анализа поглавља The Serbian Discourse on Ivo Andrić из зборника Trauma - Generationen - Erzahlen, поглавља чији је аутор Ненад Величковић, професор српске књижевности на Универзитету у Сарајеву (ФБиХ). Величковић разматра наводни српски националистички дискурс о Иви Андрићу кроз поједина дела девет аутора: Исидоре Секулић, Милана Богдановића, Ђорђа Јовановића, Петра Џаџића, Зорана Константиновића, Владимира Дедијера, Николе Кољевића, Предрага Палавестре и Вука Милатовића.

Зашто је Величковић изабрао баш ове ауторе да би показао "национализам" у рецепцији Андрића остаје нејасно, будући да Милутиновић наводи још 48 српских књижевних критичара и теоретичара од којих су многи написали књигу или две о Андрићу. Слободни смо да приметимо да на Величковићевом списку "српских националистичких критичара" нема живих аутора, што нас наводи на помисао да је ипак лакше критиковати мртве - не могу да полемишу.

Фото промо

Величковић је своју анализу објавио на енглеском језику, намењујући је првенствено онима који не знају српски језик, па нису у прилици да сами истраже шта су "српски националисти" писали о Андрићу. Зато је добро што је Милутиновић одговорио на оба језика, како би се и шира инострана публика упознала са стварном рецепцијом Андрића у овдашњој књижевној критици.

Читаоца који би, уз Величковића, поверовао у основаност тезе да су, наводно, бошњачки националисти Андрића протумачили као мрзиоца муслимана и османске Босне јер су га таквог представили српски књижевни критичари, књига "Фантом у библиотеци" разуверава стрпљивом и уверљивом анализом, корак по корак, ред по ред, неумољиво демонтирајући Величковићево аранжирање и реаранжирање чињеница и његову натегнуту и погрешну интерпретацију.

Милутиновић то чини најпре утврђујући оквире у којем је посматран наводно једини српски дискурс о Андрићу, потом показујући како су из контекста истргнуте реченице, па и полуреченице, "српских националиста", док су њихови другачији, за разумевање веома значајни искази изостављани само зато што не одговарају основној Величковићевој тези.

У коначници, Милутиновић сажима сопствени преглед Величковићевих псеудодоказа за постојање наводног српског националистичког дискурса о Андрићу закључком: "Стварање мита о постојању српске националистичке критике Иве Андрића служи само томе да одврати пажњу од онога што постоји: бошњачка националистичка и исламистичка критика Андрића, коју су створили вође савременог бошњачког национализма".

Одајући изузетно признање професору Милутиновићу за ову студију, не можемо остати незапитани зашто такве интелектуалне подухвате у одбрану српске књижевности и књижевне критике марамо да чекамо да дођу из Лондона и зашто су многи наши угледници из институција чији је основни задатак заступање истине о српској култури толико незаинтересовани и инертни када је реч о поплави малициозних идеолошких тумачења лика и дела нашег нобеловца.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Небеска аристократија

26. 07. 2022. у 15:30

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА О љубави и болу: Михајло Пантић, "Ниједна од седам", "Архипелаг"

20. 07. 2022. у 20:30

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Сталан осећај бездомности

05. 07. 2022. у 12:30

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ ЖИВОТ: Драган Лакићевић, "Замак", "Партенон"

21. 06. 2022. у 13:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације