КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Сталан осећај бездомности

Слађана Илић

05. 07. 2022. у 12:30

НОВА збирка песама Милована Данојлића "Исповест на тргу", објављена о 130. годишњици Српске књижевне задруге, по атмосфери и доминантном осећању лирског субјекта подсећа нас на Стеријино "Даворје".

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Сталан осећај бездомности

Фото: Приватна архива

У њој лирски субјект, истовремено и стваралац, своди сопствене скорове као посве зрела личност с великим животним и стваралачким искуством. Као и увек, строг према себи, као и према другима, истовремено је заступник тужбе и заступник своје одбране.

Са старим знањем - да је све једно - јер: "Жив ил' мртав, на крају исто је" ("Судски исказ"), као и са чињеницом о човековој немогућности избора, о тајном случају, јер: "Пред долазак на свет нигде не деле проспекте" [...] То си: неразориви збир случајности,/Утврђен ко зна где, у тајности" ("Настањивање"), он збори о пролазности, свестан грешности своје и других, као и сопственог једа, које разблажује у мастилу: "Мастило ми грехе разблажило" ("Судски исказ"). Ако је нешто утеха у животу, "запуштеном, неравном и кривудавом путу", у којем човек не управља ничим, у којем је тек "трунка у лепљивој смеси" у којој чак ни његова помисао на суицид није ретка, то је стваралаштво које потенцијално води "једином могућем циљу", у конкретном случају песми која се реализује у хтењу ствараоца да изрекне неименљиво ("Бесциљно путовање").

Истражујући то хтење уочавамо често аутоиронијски отклон лирског субјекта од односа према животу и према смрти: "Кроз столећа се жив провукох, и то/Сад у велики рачунам успех ('Велики успех') [...] По века у рату, пола у пораћу,/И још поврх свега, да умрем мораћу", али и песимизам и летаргију: "Ти, који ме слушаш, молим, не презри ме,/име ми је Нико, а Ништа презиме" ("Бесциљно путовање"). Спуштајући се дубоко у себе, високоосетљив, разуме да још има животне снаге, али ипак не настоји да свему одреди сврху. Имајући све наведено у виду, могли бисмо се запитати шта је извор његовог таквог осећања. Да ли је реч само о сложеној уметничкој природи, о двојењима карактеристичним за биће уметника, о сопственој филозофији, проистеклој, између осталог, из снажне песничке традиције (на пример, "Спомен путовања по дољним пределима Дунава", "Гробље", "Честољупцу" Јована Стерије Поповића итд.) или пак и о искуствима везаним за актуелну друштвену стварност. Да је реч и о последње наведеном сведоче песме: "Родољубива попевка", "Гужва на граничном прелазу", "Насукана лађа", "Сусрет на обали", "Узалудно занимање" итд.

Ипак, особито нас је у збирци заинтересовао мотив завичаја и закључак лирског субјекта да све на путевима откривено постоји у завичају који нисмо открили, као и чињеница да нас окренутост другим културама, као и искуствима, особито западним, удаљава од сопствене традиције, али и од осећаја за реалност. Но, ни након стварних искустава пута и повратка у завичај, лирски субјект остаје суштински бездоман и сам: "Бегунац, у њему странствујем на један/А у родном крају на триста начина" ("Разгледница").

И док размишљамо зашто је то баш тако, стичемо нова знања о лирском субјекту који је "утврдио добре односе са безнађем". У местима у којима је странац, он је тај који креира различите врсте односа и њихову природу. У завичају те релације су вишеструке, слојевите, исконске, њих није могуће, по природи ствари и крви, једноставно креирати.

Та неједноставност, као и константан осећај бездомности, неусловљен, на пример, искуством избеглице, подстиче нас да се запитамо са ког места, и у које место, коме би лирски субјект могао послати разгледницу, а да то слање има смисла и шта је његов дом.

Читајући ову збирку казали бисмо да су места које лирски субјект воли јесу она у којима настају његове песме, које су место срећног сусрета речи које их чине, које се "роје, двоје и троје" ("Песма и песник"). И док настају, он је код куће - ма где то било. Зато су одласци са свих тих места, иако фактички, заправо немогући. Песме које су у тим местима настале својеврсне су разгледнице. Оне су адресиране на све читаоце света. Њихово приспеће зависи од осетљивости примаоца. У име читалаца слободна сам да с поуздањем кажем - књиге Милована Данојлића места су која волимо и која никада не можемо напустити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

ШЕШЕЉ НИЈЕ ЗНАО О ЧЕМУ СЕ РАДИ: Круна у програму уживо устала и дошла до лидера радикала (ВИДЕО)