Култура

ЖИВОТ У ЗНАКУ СТВАРАЛАШТВА: Одлазак знаменитог културолога и професора Сретена Петровића (1940 - 2022)

Драган ЖУНИЋ

06. 07. 2022. у 11:10

У БЕОГРАДУ је, у недељу, 3. јула 2022. године, преминуо Сретен Петровић, један од наших најзначајнијих савремених естетичара, философа културе, културолога.

ЖИВОТ У ЗНАКУ СТВАРАЛАШТВА: Одлазак знаменитог културолога и професора Сретена Петровића (1940 - 2022)

Рођен је 1940. у Сврљигу. Школовао се у Нишу и Београду, докторирао 1971. на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радио је на Филолошком факултету у Београду, а био хонорарни професор или професор по позиву на Филозофском факултету у Нишу, Филозофском факултету у Београду, Факултету драмских уметности у Београду, на Универзитету у Љубљани. Предавао је Естетику, Културологију, Социологију културе, Социологију уметности, Реторику. Био је члан AICA - Association internationale des critiques d'arт, и члан Српскога филозофског друштва и Естетичког друштва Србије, члан редакција Гледишта и Књижевности, покретач и један од оснивача Етно-културолошке радионице Сврљиг, као и главни и одговорни уредник Етно-културолошког зборника (1995-2016).

Сретен Петровић објавио је 35 ауторских књига из области естетике, реторике, социологије уметности, антропологије, културологије и културне антропологије, и око 500 приређивачко-уредничких публикација, научних и стручних радова, у часописима, зборницима, годишњацима. О његовим делима, за која је добио неколико награда, објављено је у штампаним и електронским медијима преко 200 текстова.

Естетичко становиште С. Петровића обележавају: истраживања Шелингове философије уметности, универзалне (уметничке) продукције и стваралаштва; преиспитивање атеоријске, културно-историјске и идеолошке, па и психолошке утемељености и функције естетичких идеја и теорија; концепција естетике као метаестетике, свесне својих могућности и ограничења пред "чудом уметности" и естетскога; теоријска артикулација естетичкога антигносеологизма; одбрана могућности аутентичнога и креативног чина у свакој људској делатности (а не само у уметности), уз критичко одбацивање рецепцијско-маркетиншког фаворизовања резултата тога чина, идеологије учинка и тржишнога надметања; целовита критика естетичкога ума, односно концепција деконструкције естетике као предмет-теорије и теорије са практично-нормативистичким амбицијама, те визија једне (марксовске) онтологије рада и антропологије широко схваћенога стваралачког чина. Његово бављење социологијом уметности ишло је од проблема социјалне-онтологије уметности све до феномена рецепције уметности, псеудо-уметности, тј. кича, а бавио се и психолошким истраживањима боје у савременоме српском сликарству. Рано и плодно, за наше време скоро пионирско занимање С. Петровића за реторику било је својеврсни пледоаје не само за културу и етику јавнога говора, већ и за плурализам и дијалог друштвених и политичких становишта. У философији културе захватао је истраживачки у најдубље основе уметности и културе, пре света у феномен митологије и њене свакидашње операционализације - подручја обичајности, и то на конкретној грађи традиционалне културе сврљишкога краја, источне Србије и суседних области. А ту је, пре свега, крупни, јединствени и деликатни подухват реконструкције српске митологије. У последњој фази свога рада, Сретен Петровић се вратио одбрани аутономије и трајности вредности (естетске) уметности, достојанства ствараоца, дела и свакога љубитеља уметности - пред незајажљивим налетима тржишта роба, спектакла, али и "тржишта" идеолошких идеја и теоријских концепата и амбиција, у доба антиуметности.

Сретен Петровић је ненаметљиво, али постојано и утицајно, присутан у српској и широј философској, научној, уметничкој и, уоопште, културној јавности и академској заједници пуних шест деценија. О томе сведочи његово разгранато, али смисаоно повезано и систематично дело.

Он сам, доиста је живео у складу са великим философским и цивилизацијским идејама и вредностима о којима је писао, у које је веровао, за које се залагао и на њима предано и истрајно радио - не без судара са политиком, идеологијом и окошталим институцијама.

Драган ЖУНИЋ (професор Универзитета у Нишу, у пензији

01. 07. 2022. у 18:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

КНАУС: Француска и Немачка блокирају гласање о Приштини у Савету Европе, Вучић ефектно апеловао на Макрона

Политика

0 13

КНАУС: Француска и Немачка блокирају гласање о Приштини у Савету Европе, Вучић ефектно апеловао на Макрона

ЏЕРАЛД Кнаус, шеф ЕСИ института и главни протагониста и менаџер кампање Аљбина Куртија, рекао је да постоји неколико држава чланица Савета Европе које се спремају да блокирају гласање за пријем тзв. Косова у Комитет министара, где помиње и две савезничке државе лажне државе - Француску и Немачку.

04. 05. 2024. у 12:59

ЈОШ ЈЕДАН ПРЕДСЕДНИК НА ПОТЕРНИЦИ РУСИЈЕ: После Зеленског, Москва сада тражи њега

Свет

0 2

ЈОШ ЈЕДАН ПРЕДСЕДНИК НА ПОТЕРНИЦИ РУСИЈЕ: После Зеленског, Москва сада тражи њега

МИНИСТАРСТВО унутрашњих послова Русије ставило је на потерницу бившег председника Украјине Петра Порошенка, а одговарајућа потерница се појавила у бази података ресора.

04. 05. 2024. у 15:20

ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму! Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу

Познати

0 0

ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу

"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"

01. 05. 2024. у 13:14

ЗОВ ТУГЕ НАЈАВЉУЈЕ КРАЈ: Финална, четврта сезона серије "Дуг мору", од 4. маја, на Суперстар ТВ

КРАЈЕМ марта прошле године опростили смо се од треће сезоне серије "Дуг мору", а сада нам стиже још једно, овог пута, финално путовање на црногорско приморје јер драма, трилер и мистерија ове популарне приче нераскидиво су повезани са Луштицом и легендама које окружују ово полуострво. Премијерно од 4. маја, викендом, у 21.00, на Суперстар ТВ пратићемо нових 12 епизода, у продукцији кућа Monte Royal Pictures и "Телеком Србија".

04. 05. 2024. у 05:00