ЛИТЕРАТУРА ПЛАЋЕНА НАЈСКУПЉОМ ЦЕНОМ: Монографија Миливоја Павловића о Данилу Кишу објављена у Риму

У италијанским књижарама - које не оскудевају у преводима романа и приповедака Данила Киша - појавила се и монографија о Кишовом животу и делу под насловом Una corona di spine per Danilo Kiš ("Венац од трња за Данила Киша").

Фото Из књиге "Венац од трња за Данила Киша"

Реч је о преводу књиге др Миливоја Павловића која је у Београду, код "Службеног гласника", доживела четири издања, и овенчана неколиким наградама; преведена је, пре италијанског, на мађарски и француски језик, а приводи се крају и преношење на још два светска језика. Издавач Павловићеве књиге на италијанском је кућа Oltre il mare, а превод је дело др Миле Михајловић, научнице нашег порекла која деценијама живи и делује у Риму, где се школовала и објавила више књига о италијанско-српским културним и другим везама.

- Киш представља репрезентативну деоницу наше књижевне и уопште културне баштине, и његов опус добро је познат читаоцима са Апенинског полуострва. Најважније Кишове књиге одавно су преведене на италијански, а сада та пробирљива публика може на свом језику да се упозна с кључним етапама Кишовог живота и доведе их у везу с концепцијом његовог дела - каже Миливоје Павловић. - Ставили смо на увид многа непозната документа из Кишовог живота, али и презентовали и књижевни пресек његовог опуса који се одликује високим степеном естетске реализације и уметничких идеја широког жанровског, стилског и семантичког распона.

Павловић подсећа да је Кишова биографија предодредила тематску усмереност његовог дела, па и генолошке облике у којима ће се изражавати, а они су многобројни. Осим романа и приповедака, Киш је писао драме, филмска и ТВ сценарија, есеје и стихове; први његов објављени рад је песма о рано преминулој мајци, а последњи (објављен за живота), песма написана на вест о смрти Мире Траиловић, позоришне раднице и управнице Атељеа 212 (августа 1989). Данило Киш, кога сада преводе и на најудаљеније језике планете, и сам је био плодни преводилац; осим са француског, мађарског и руског, што је углавном познато, преводио је и са немачког и енглеског језика.

Киш је рођен у Суботици 1935. Последњу деценију живота провео је у Паризу, где је и умро октобра 1989. Иако је био космополита и полиглота, свуда је, па и у Паризу, приче и романе писао само на српском, борећи се за највише стилске вредности овог језика.

- Киш је био по много чему јединствена појава у нашој култури, изузетан и по посвећеничкој, скоро монашкој служби књижевности, као и по начину на који је историјско и документарно претварао у уметничко - каже Павловић. - Имао је веома тежак живот - почев од прогона породице од мађарских фашиста у детињству у Војводини, преко неспоразума различите врсте у младости и зрелости, до тешке болести и преране смрти у Паризу у 54. години, управо у време кад је, с великом шансама, био номинован за Нобелову награду. Умро је не стигавши да ужива у иностраним плодовима своје славе, од које данас велике користи има српска култура, па и култура света.

Италијанска критика веома је позитивно оценила Кишова дела, а на повољан одјек наишла је и Павловићева књига о литератури плаћеној најтежим личним искуством. Између бројних оцена, навешћемо ону коју је о Кишу изнео познати писац и кртичар Клаудио Магрис.

Сликовита је и оцена коју је о преводу "Пешчаника" (Магрис овај роман сматра правим ремек-делом) написао критичар Билх Рубинштајн: "Овако пише онај чије је перо било умочено у мастилу које је поцрвенело".

Павловићева књига на италијанском доноси и интервју који је он, пре тачно пола века, водио са Кишом за НИН поводом награде "Пешчанику" за роман године. Тај интервју се Кишу био допао толико да га је уврстио у своју књигу есеја. Касније се дружење наставило сусретима и разговорима у Дубровнику, Паризу, Будимпешти и Београду. Јула 1989, када је Киш, већ неизлечиво болестан, дошао у Београд да се поздрави са пријатељима, срео се и с Павловићем, о чему сведочи и фотографија коју је снимио Жељко Јовановић. Септембра 1989, месец дана пре смрти. Киш је оставио писани захтев да се сахрани у Београду, по православном обреду. Тако је и поступљено. Његов прах сада почива у Алеји заслужних на београдском Новом гробљу.

Превод и добра рецепција Павловићеве књиге допринеће снажнијем продору наше књижевности у свет, пошто италијански делује и као снажан језик трансмисије и медијације, посебно у западној култури.

Препоручујемо

Култура

0 0

МАЛО МУДРОВАЊЕ О ДНЕВНИЦИМА: Излагање на промоцији књиге "Распад и рат: Дневник, 1989-1995"

21. 06. 2022. у 12:53

Култура

1 25

ГРАНИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Једногласно усвојена Декларација о границама српског језика

21. 06. 2022. у 12:46

Познати

0 0

НЕМЕРЉИВА ШТЕТА: Огласио се Чола после вести о крађи и ћерки

20. 06. 2022. у 19:18

Друштво

0 0

ПОЧЕО ПЕТРОВДАНСКИ ПОСТ: Ево како да не осетите глад - сви праве исту грешку

20. 06. 2022. у 16:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације