ШТА ЧИНИ НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ? Сазнаћете ако погледате изложбу у Завичајном музеју у Параћину(ФОТО)
ИЗУЗЕТНА изложба нематеријалног културног наслеђа Србије представља све елементе нематеријалног културног наслеђа који су уписани у Национални регистар тог наслеђа и у Унескову репрезентативну листу културног наслеђа човечанства, а та изложба београдског Етнографског музеја - при ком је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, од синоћ може се погледати у Завичајном музеју у Параћину.
Фото: З. Рашић
- Национални регистар успостављен је 2012. године и његово вођење један је од најважнијих задатака Центра за нематеријално културно наслеђе Србије који је отворен при Етнографском музеју. У тај регистар се уписују обичаји, занати, традиционалне вештине, знања и веровања која су преношена са генерације на генерацију и тако су сачувана до данас. Управо ти елементи које су њихове локалне заједнице препознале као обележје свог идентитета уписани су у Национални регистар, а четири од тих 55 елемената уписана су и на Унескову репрезентативну листу. Прва је уписана породична слава 2014. године, затим традиционална народна игра коло 2017, певање уз гусле 2018. године и, као последње, злакуско лончарство 2020. године – објашњава ауторка изложбе, виши кустос Етнографског музеја, Данијела Филиповић.
Фото: З. Рашић
Према њеним речима, циљ ове изложбе је представљање јавности свега што је до сада уписано у Регистар како би посетиоци то препознали као део сопственог наслеђа и уложили додатни напор да се оно сачува за наредне генерације.
Већ је припремљен следећи предлог из Србије за упис на Унескову листу, а како наглашава Филиповићева, у питању је – шљивовица.
- Припрема овог традиционалног пића обухвата многа знања и вештине, почев од узгоја традиционалних сорти шљиве, самог процеса печења, односно припреме ракије, до момената у којима се та ракија касније користи у животу као део славских и свадбених обичаја и наравно, лечења. Надамо се да ће наша номинација шљивовице бити позитивно окончана и да ћемо можда већ крајем ове године имати још један упис на Унескову листу – наглашава Данијела Филиповић.
Ова изложба прво је била постављена у словеначком Етнографском музеју у Љубљани, а потом у Етнографском музеју у Београду. Пре три године гостовала је у Културном центру Србије у Паризу, а од прошле године гостује по Србији. Пре Параћина, где у Завичајном музеју остаје до 17. јула, изложба је била постављена у Тршићу и у Зајечару.
Напоменимо да и параћински Завичајни музеј велику пажњу посвећује нематеријалном културном наслеђу и жели да га промовише. Тијана Пешић, кустос-етнолог, подсећа да је та установа на конкурсу Министарства културе и информисања ове године добила средства за истраживање стакларске традиције у Параћину, те ће то бити шанса да Завичајни музеј покуша да упише стакларски занат у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.
Препоручујемо
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра
КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.
09. 12. 2025. у 16:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)