ШТА ЧИНИ НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ? Сазнаћете ако погледате изложбу у Завичајном музеју у Параћину(ФОТО)
ИЗУЗЕТНА изложба нематеријалног културног наслеђа Србије представља све елементе нематеријалног културног наслеђа који су уписани у Национални регистар тог наслеђа и у Унескову репрезентативну листу културног наслеђа човечанства, а та изложба београдског Етнографског музеја - при ком је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, од синоћ може се погледати у Завичајном музеју у Параћину.
Фото: З. Рашић
- Национални регистар успостављен је 2012. године и његово вођење један је од најважнијих задатака Центра за нематеријално културно наслеђе Србије који је отворен при Етнографском музеју. У тај регистар се уписују обичаји, занати, традиционалне вештине, знања и веровања која су преношена са генерације на генерацију и тако су сачувана до данас. Управо ти елементи које су њихове локалне заједнице препознале као обележје свог идентитета уписани су у Национални регистар, а четири од тих 55 елемената уписана су и на Унескову репрезентативну листу. Прва је уписана породична слава 2014. године, затим традиционална народна игра коло 2017, певање уз гусле 2018. године и, као последње, злакуско лончарство 2020. године – објашњава ауторка изложбе, виши кустос Етнографског музеја, Данијела Филиповић.
Фото: З. Рашић
Према њеним речима, циљ ове изложбе је представљање јавности свега што је до сада уписано у Регистар како би посетиоци то препознали као део сопственог наслеђа и уложили додатни напор да се оно сачува за наредне генерације.
Већ је припремљен следећи предлог из Србије за упис на Унескову листу, а како наглашава Филиповићева, у питању је – шљивовица.
- Припрема овог традиционалног пића обухвата многа знања и вештине, почев од узгоја традиционалних сорти шљиве, самог процеса печења, односно припреме ракије, до момената у којима се та ракија касније користи у животу као део славских и свадбених обичаја и наравно, лечења. Надамо се да ће наша номинација шљивовице бити позитивно окончана и да ћемо можда већ крајем ове године имати још један упис на Унескову листу – наглашава Данијела Филиповић.
Ова изложба прво је била постављена у словеначком Етнографском музеју у Љубљани, а потом у Етнографском музеју у Београду. Пре три године гостовала је у Културном центру Србије у Паризу, а од прошле године гостује по Србији. Пре Параћина, где у Завичајном музеју остаје до 17. јула, изложба је била постављена у Тршићу и у Зајечару.
Напоменимо да и параћински Завичајни музеј велику пажњу посвећује нематеријалном културном наслеђу и жели да га промовише. Тијана Пешић, кустос-етнолог, подсећа да је та установа на конкурсу Министарства културе и информисања ове године добила средства за истраживање стакларске традиције у Параћину, те ће то бити шанса да Завичајни музеј покуша да упише стакларски занат у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.
Препоручујемо
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)