ШТА ЧИНИ НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ? Сазнаћете ако погледате изложбу у Завичајном музеју у Параћину(ФОТО)

Зорана Рашић
Зорана Рашић

18. 06. 2022. у 17:55

ИЗУЗЕТНА изложба нематеријалног културног наслеђа Србије представља све елементе нематеријалног културног наслеђа који су уписани у Национални регистар тог наслеђа и у Унескову репрезентативну листу културног наслеђа човечанства, а та изложба београдског Етнографског музеја - при ком је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, од синоћ може се погледати у Завичајном музеју у Параћину.

ШТА ЧИНИ НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ? Сазнаћете ако погледате изложбу у Завичајном музеју у Параћину(ФОТО)

Фото: З. Рашић

 -  Национални регистар успостављен је 2012. године и његово вођење један је од најважнијих задатака  Центра за нематеријално културно наслеђе Србије који је отворен при Етнографском музеју.  У тај регистар  се уписују обичаји, занати, традиционалне вештине, знања и веровања која су преношена са генерације на генерацију и тако су сачувана до данас. Управо ти елементи које су њихове локалне заједнице препознале као обележје свог идентитета уписани су у Национални регистар, а четири од тих 55 елемената уписана су и на Унескову репрезентативну листу. Прва је уписана породична слава 2014. године, затим традиционална народна игра коло 2017, певање уз гусле 2018. године и, као последње, злакуско лончарство 2020. године – објашњава ауторка изложбе, виши кустос Етнографског музеја, Данијела Филиповић.

Фото: З. Рашић

 

Према њеним речима, циљ ове изложбе је представљање јавности свега што је до сада уписано у Регистар како би посетиоци то препознали као део сопственог наслеђа и уложили додатни напор да се оно сачува за наредне генерације.

 Већ је припремљен следећи предлог из Србије за упис на Унескову листу, а како наглашава Филиповићева, у питању је – шљивовица.

- Припрема овог традиционалног пића обухвата многа знања и вештине, почев од узгоја традиционалних сорти шљиве, самог процеса печења, односно припреме ракије, до момената у којима се та ракија касније користи у животу  као део славских и свадбених обичаја и наравно, лечења. Надамо се да ће наша номинација шљивовице бити позитивно окончана  и да ћемо можда већ крајем ове године имати још један упис на Унескову листу – наглашава Данијела Филиповић.

Ова изложба прво је била постављена у словеначком Етнографском музеју у Љубљани, а потом у Етнографском музеју у Београду. Пре три године гостовала је у Културном центру Србије у Паризу, а од прошле године гостује по Србији. Пре Параћина, где у Завичајном музеју остаје до 17. јула, изложба је била постављена у Тршићу и у Зајечару.

Напоменимо да и параћински Завичајни музеј велику пажњу посвећује нематеријалном културном наслеђу и жели да га промовише. Тијана Пешић, кустос-етнолог, подсећа да је та установа на конкурсу Министарства културе и информисања ове године добила средства за истраживање стакларске традиције у Параћину, те ће то бити шанса да Завичајни музеј покуша да упише стакларски занат у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024