"25. МАЈ" ЈЕ И САМ ЕКСПОНАТ: Неда Кнежевић, директор Музеја Југославије, o 60 година постојања чувеног историјског комплекса

Миљана Краљ

10. 04. 2022. у 16:15

ЗА СВОЈ 70. рођендан, Јосип Броз Тито је од Београда добио на дар "Музеј 25. мај". Једну од првих наменски грађених музејских зграда код нас, насталу према пројекту Михајла Мике Јанковића, на њен 60. рођендан, ако све буде текло према плану, вероватно већ у мају, чека почетак обнове фасаде.

25. МАЈ ЈЕ И САМ ЕКСПОНАТ: Неда Кнежевић, директор Музеја Југославије, o 60 година постојања чувеног историјског комплекса

Фото П. Митић

Овај централни објекат комплекса Музеја Југославије, због његових посебних одлика, како архитектонских, тако и културолошких, стекао је статус "музејског предмета". Тако је Неда Кнежевић, директорка МЈ, посетиоце недавно провела кроз здање и његову околину (укључујући и поглед са суседног солитера), у оквиру специјалног програма названог "Зграда као музејски предмет". Планиране су још две туре - 23. априла и 24. маја, а водиће их Јелица Јовановић и архитекта Дејан Тодоровић (уз Кнежевићеву).

На питање како зграда намењена чувању музејских предмета и сама постаје експонат, и чиме је то заслужила, директорка МЈ, за наш лист каже:

- Као музејски предмет "Музеј 25. мај" карактерише све оно нематеријално што се дешавало у том простору: од изложби из земље и иностранства, међународних и домаћих скупова, семинара, предавања и других програма, до посета државника, познатих личности и делегација - објашњава саговорница. - Али, ту је и наша брига према њему, јер смо приступили његовој обнови, као обнови музејског предмета. Музејски предмет је према томе што смо се потрудили да подигнемо свест о значају његовог аутора, архитекте Михајла Мике Јанковића.

Током шест деценија музеј је прошао и разне мене?

- Шездесет година од оснивања навршиће се тачно 24. маја. Овај музеј има своју специфичну историју и процес развоја, који траје од 1962, када је отворен са наменом да приказује предмете које је Тито добијао на поклон. После Титове смрти, 1982, та зграда са својим депоима прешла је у комплекс великог, меморијалног центра "Јосип Броз Тито". И тек 1996. спајањем меморијалног комплекса и Музеја револуције народа и народности Југославије, "25. мај" постаје део Музеја историје Југославије, односно сада Музеја Југославије.

Али, никада није мењао намену?

- Његова првобитна функција од оснивања до данас је иста: то је јавна установа, са својим излагачким простором, где су се организовале сталне и повремене изложбе и биоскопском салом, где су се приказивали филмови, али и одржавали различити скупови, семинари, предавања. У простору "Музеја 25. мај" је само од 1978. до ове године одржано 180 изложби. Међу њима и неке од најзначајнијих у нашој средини, попут Октобарског салона.

Он је једно време био најатрактивнији изложбени простор у Београду, али је код стручњака изазивао опречна мишљења.

Фото А. Крстовић

Поводом јубилеја, овај музеј - музејски предмет, требало би да стекне и нови статус?

- Када буде завршена трећа фаза обнове, намера је да буде проглашен спомеником културе. Оно што га квалификује да то постане је и његова архитектонска специфичност.

Један је од ретких објеката који имају потпуно очуване оригиналне функције наменске архитектуре из периода социјалистичке Југославије. Поред архитектонске, има и културно-историјску вредност, али и посебан друштвени аспект. Када се све то споји, "25. мај" добија своју споменичку аутентичност.

Музеј Југославије био је иницијатор и да некадашња Ботићева улица добије име архитекте Јанковића?

- То смо урадили да би у јавности подигли свест о његовом значају у нашој послератној архитектури и култури. Било је то важно не само због нашег здања, већ и због близине некадашњег стадиона ЈНА, данашњег Партизановог, који је такође Јанковићев пројекат, а везан је за делатност Музеја Југославије. Уз "Музеј 25. мај", Тито је имао резиденцијални простор, који се са друге стране надовезивао на стадион, где су се одвијале прославе 25. маја и уручивање штафете. Два објекта, која су у непосредној близини су врло карактеристична и симболична. Поред тога Јанковић је завршио и Палату "Србије", некадашњи СИВ, Зграду ЦК, Ташмајдански парк. Аутор је објеката који су заштитни знаци нашег главног града, а његво име до тада није имао ниједан трг, ни улица.

Нова фасада ће бити финале обнове "Музеја 25. мај" која је отпочела пре неколико година...

- Прве радове започели смо 2018, када смо санирали термо- техничке инсталације. Касније смо имали посао на текућем одржавању, санацији и адаптацији ентеријера. Обновили смо изложбене просторије, ставили савремену расвету, поправили теретни лифт, који није био у функцији дуги низ година, средили депое, који су добили противпожарну заштиту, савремену технологију. Пре пандемије смо завршили ту другу фазу радова и удахнули нови живот "Музеју 25. мај", али нисмо све завршили. Остала је рестаурација и конзервација фасаде и приступних платоа, која ће мало дуже трајати, јер захтева да фасада остане у изворном облику и намени архитекте Јанковића.

И док су текли унутрашњи радови, управо је чување изворног облика било велики изазов?

- Били смо веома одговорни, пажљиви и брижни, баш зато што је зграда наш важан предмет. Приликом спровођења свих радова, нарочито смо водили рачуна да свуда, колико је то могуће, сачувамо оригинално решење. Али, када погледамо историјат те куће, схватили смо да су, првобитну идеју и концепцију музеја, превазишли задаци који су му се наметали. Обим зграде је постао премали. Ми смо данас велики музејски комплекс са много запослених и много већим бројем експоната који се чувају по депоима, него што је то архитектонски замишљено 1962. Зграда је остајала иста, а очекивања од ње су расла. У једном тренутку смо осетили, као да нам говори: "Ово није мој капацитет. Нисам била пројектована за велики меморијални центар и музејски комплекс". У тој згради постоји тек неколико канцеларија, а наш тим данас броји 35 људи. Ни физички не можемо да сви седимо у њој, ако желимо да задржи свој оригинални изглед.

Како сте то решили?

- Када је овај објекат у питању, наш приступ је био да га очистимо од свих интервенција са којима се сусрео од оснивања, као и свега што га је задесило у периоду када није био уопште одржаван. Ко год да је прошао кроз овај музеј, нешто му је оставио. Трудили смо се да све то отклонимо, и вратимо му оригиналну аутентичност.

Некад и сад, Фото Р. Иванић/Приватна архива

ПРЕМИЈЕРНО "ПАРТИЗАНКА И ФРАГОНАР"

СА Галеријом Матице српске припремамо изложбу која ће бити отворена 18. маја, у окбиру Европске престонице културе, тачније тематске целине "Хероине". Носи назив "Партизанка и Фрагонар", а реч је о колекцији слика Јованке Броз. Тачније, поставку чине обновљени уметнички предмети и слике који су се налазили у кући у којој је живела више од три деценија, које до сада јавност није видела, уз мало архивских фотографија.

ЗОГРАФ И ОРА АЛМАНАХ

ТОКОМ овог месеца у Музеју Југославије биће одржане две атрактивне промоције: књиге "Приче из Другог рата", нашег чувеног стрип аутора Александра Зографа (16. април) и првог броја "ОРА алманаха", зборника са сећањима на радне акције (20. април). Поред Зографа, на промоцији издања које садржи 13 стрипова, учествоваће музичари из Италије Федерико Галвани, Лука Зулијан и Алан Леберале. Биће то својеврстан перформанс, јер ће Зограф на сцени директно креирати цртеже, које ће пратити наменски осмишљене композиције за хармонику, чело и бубњеве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна