НЕКАДА смо се смејали Брзом Гонзалесу, и Пери Којоту, и нес(п)ретном Пепеу ле Твору, и Микију и Баји Патку и целој тој плејади ванвременских ликова који су обележили и улепшали небројена детињства. Онда смо се (истина, са нелагодом) смејали насртајима на омиљене нам јунаке, који - ма колико брзи и насртљиви и упорни сами били, нису успели да измакну свевидећем цензорском полит-коректном оку. Па је, деценијама касније, испало да један потхрањује стереотипе о Мексиканцима, да су други напасници и силоватељи, док трећи не носе пригодне панталоне, а то се мора, па макар био миш или патка. И то нацртана патка. И више се нико не смеје.

Коментари (0)