ЦРТЕЖ КАО СИМБОЛ ВОЉЕ: У Галерији "Сањај" од синоћ изложена дела великог сликара Миће Поповића из породичне колекције

М. КРАЉ

30. 03. 2022. у 14:00

ПРЕМА тврдњи његовог сина, Мића Поповић провео је не само свој сликарски него и укупан, биолошки, живот - цртајући!

ЦРТЕЖ КАО СИМБОЛ ВОЉЕ: У Галерији Сањај од синоћ изложена дела великог сликара Миће Поповића из породичне колекције

"Гвозден чита 'Политику' , Фото М. Апостоловић

Сликарева породица, открива Јован Поповић (и сам уметник, драматург и писац), ретко је и нерадо отуђивала ова дела, "у вери да она треба да остану на окупу да би, у одговарајућем тренутку и на прикладном месту, поново била представљена београдској публици".

Тај прави моменат стигао је синоћ, када су у галерији "Сањај" управо Јован Поповић и његов пријатељ Неле Карајлић, власник овог, једног од најмлађих београдских излагачких простора, отворили поставку са цртежима великог мајстора, који је својим укупним опусом обележио другу половину 20. века на нашој сцени.

"Мајмун' , Фото М. Апостоловић

- Дакле, мој отац Мића Поповић заиста је сматрао цртеж за основу и најважнији део свог целокупног ликовног израза - пише млађи Поповић у каталогу изложбе. - Штавише, сликареве склоности, афинитети према колегама скоро увек су подразумевали уметнике који поседују сигуран и чврст цртеж. Овакав став изгледа донекле необичан ако се зна да је изражен од ствараоца који је добар део живота провео као сликар енформела (непредметног) сликарског правца.

Објашњење је, сматра Јован Поповић, једноставно: Мића никада није престајао да црта:

- Када је сликао енформел, режирао филмове и писао књиге, уметник је паралелно и за своју душу цртао оловком, угљем, фломастером. И не само тад. У ресторанима, чекаоницама, на (незанимљивим) састанцима, у аутобусима, возовима, авионима, док је телефонирао или чекао позив, сликар се од оловке и папира није раздвајао. Када се крајем шездесетих година прошлог века из авантуре разбијања форме вратио фигуративном изразу, сликар се, природно, ослонио првенствено на цртеж.

"Гледајући у људе", Фото М. Апостоловић

Радови који су на поставци, открива сликарев син, припадају уском кругу дела на основу којих су касније настајали велики формати најзначајније фазе Мићиног ликовног деловања - чувеног сликарства призора:

- Реч је о брижљивим, чврстим, с љубављу рађеним студијама: гастарбајтера Гвоздена (глумац Данило Бата Стојковић), самог аутора, девојака, мајмуна, мртвих природа...

За каталог изложбе Јован Поповић изабрао је један цитат Срете Бошњака, ликовног критичара (и сликаревог пријатеља), написан за предговор велике монографије "Мића Поповић - цртежи 1941-1988" (објављене 1994):

"Цртеж је за овог сликара процес слагања сликарског искуства у одређени визуелни систем и репертоар облика, односа облика и простора, облика и линије, облика и мрље, облика и светлости, да би се коначно 'зауставио' на облику људске фигуре и њеном унутрашњем свету. Цртеж, дакле, за њега није само лексичка грађа која ће бити преображена и уткана у неко будуће ликовно дело већ и начин откривања света према суштини уметничког дела..."

А колико је Мићи Поповићу лично овај вид ликовног изражавања био важан, можда најбоље говори став цитиран у каталогу: "Мислим да је у класичном сликарству, предметном и оном непредметном, цртеж симбол воље сликара."

ВРХУНАЦ СЛОБОДЕ

ЦРТЕЖ је, како је записао Срето Бошњак, за Мићу Поповића "процес разрешавања односа ликовног језика и сликарског искуства, чиме и сам постаје ликовни чин, сам себи довољан":

- Сликар га тада доживљава као врхунац слободе и смешта га у трезор трајних вредности своје уметности... Цртеж у Поповићеву уметност није ушао - она је њиме почела. Траје до данас и чини посебну вредносну целину не само у његовом сликарском опусу него и савременој српској уметности...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)