ПОГЛЕД ИСКОСА - Границе коже као границе слике
СЛИКАРКА Теодора Д. Николић (1977) је млада и даровита уметница. Током студија освојила је шест награда из области ликовне уметности, остварила једну самосталну и учествовала на тридесет групних изложби.
Сада је на првој години докторских уметничких студија на београдском Факултету ликовних уметности. До краја марта траје њена изложба слика у престижној београдској Галерији Луцида по називом "Границе коже".
Јасно одређена тема, људска кожа као полазиште слике, у оквиру стратегија новог српског реализма, крије доста тога новог па и оригиналног. Многи млади уметници и цртачи су у ери дигиталне слике и техноманијакалности открили древно реалистичко приказивање човека и света, каткад као вид друштвене критике а најчешће у својству представљања стварносних призора. Другачије од већине Теодора Д. Николић истражује микросвет коже, увеличани детаљ, границе коже су границе њене слике, а пошто је тај људски орган без шава и граница, тј. сам себи је граница, тако и њена слика потенцијално може да се пружа у простор бескрајно. Лазар Трифуновић, утемељитељ наше историје модерне уметности, волео је да помене реч епидерм, горњи слој коже, а то и слика, као својеврсни вид коже.
Ова остварења настају између осталог и као својеврсна таутологија, сведочење о нечему на њему истоветан начин, насликана кожа је и сам епидерм слике, схваћене као жив организам. Непотребно је говорити о њој као највећем људском органу, међутим, пожељно је промишљати њену чулност а можда и тактилност. Слика је предмет који може и да се додирује, доживи руком, дакле, кожом, што је блиско најпре ствараоцу.
Многи нови и млади, не само српски реалисти, остварују тај вид уметности техником увећања људског лика, што после америчког хиперреалисте Чака Клоуза постаје опште место. Теодора Д. Николић је кренула у сасвим супротном смеру и стога је њена слика невиђена и самосвојна. Она такође примењује технику увећања мотива, из репертоара модерних сликара и вајара, међутим, њен blow up води је у микрозону сићушних детаља, зрна песка на длану као космоса. Тако је њено сликарство колико реалистичко, исто тако и апстрактно, па и иреално, садржи дозу ирационалности. Њен универзум од апсолутизоване коже је органски и самерен човеку и по формату платна, она је у дослуху и са ренесансним мајсторима који су природу схватали као отворену књигу. Без обзира да ли представља длан, тај интимни део руке, или детаље са других делова тела, њене "коже" су пажљиве конструкције, којима је реалност само повод. Радислав Тркуља је сликао на кожама а ове слике улазе под кожу. Површине, отвори, нагиби и прегиби у свом ликовном богатству динамичне композиције, локалног тона, светла и сенке, крију и својеврсну напетост па и драматичност као одговор Паблу Пикасу, који се за апстрактну уметност упитао: "А где је драма?".
СКАНДАЛ! СПАЈИЋ ЈАВНО ПРИЗНАО: "Никакав проблем није, гласаћемо за Резолуцију о геноциду у Сребреници"
ПРЕМИЈЕР Црне Горе Милојко Спајић рекао је на премијерском сату да ће та земља гласати за Резолуцију о геноциду у Сребреници.
09. 05. 2024. у 14:59
РАЗБИЈЕНЕ ТАБУ ТЕМЕ У СРБИЈИ: Да ли ће дете личити на родитеље ако је од донираних јајних ћелија (ВИДЕО)
Драгана Крстић из удружења "Шанса за родитељство" била је гост подкаста "Мислим да је важно."
08. 05. 2024. у 16:10
АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!
Спремите се за путовање кроз тамни подземни свет за који до сада нисте знали.
09. 05. 2024. у 11:33
Коментари (0)