КО СЕ НИЈЕ ЗАКЛЕО У НАТО, ТАЈ ЈЕ УЗАЛУД ПИСАО: Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе

СКОРО да не знам доба, као и да то нигде није записано, да су писци миљеници власти. Било их је, али су то били интелектуални мангупи тога тренутка.

Фото Приватна архива

Овде код нас у овој Црној Гори, не оној његошевској, цели покрети писаца, "удруге" мање или веће биле су снажније уз режим него онај невини покрет "Титови пионири". Писци су чак послужили у оној великој Југославији као покусни кунићи за распад те велике земље на штету православног народа, као увек кроз векове. Тада је једна "удруга Милових певуна и певуша" устала против најпревођенијег писца, класика светске литературе Миодрага Булатовића Булета и стала уз штаб домаћих рушитеља и буџетлија иностраних држава. Од тада до данас траје прогон и дискриминација српских писаца у Црној Гори само зато што нису хтели казати да нису деца својих родитеља а они предака, Срби, слободноумни, храбри, одлучни, достојанствени, који се по мирисима својих светаца свугде у свету препознају и по делима које стварају уграђују у непролаз. Распознају се по коду српског језика, ћириличког писма и вере православне.

Ово у разговору, за "Новости", каже Новица Ђурић председник Удружења књижевника Црне Горе, организације која слави 75 година постојања. О томе какав је данас положај писаца одговара:

- Седам и по деценија стварају ти и такви писци у Црној Гори а да та њихова држава не да не зна да су живи, већ их сатире до ивице егзистеционалног минимума. А да је тако, сведоче следећи подаци: немали број тих писаца се храни у народним кухињама, скупљамо им помоћ, чинимо донаторске вечери како би им обезбедили минимум од минимума наших могућности, многи гладују јер им понос не да да чекају у реду кухиње за сиротињу, умиру без пензија. За протеклих 30 година остали су неми у црногорској јавности чији медији, без изузетка, чак ни они које грађани финасирају а имају третман државних медија, нису никада објавили вест о њиховим књигама, наградама, па чак ни да су се упокојили осим ако је породица била у прилици да објави обавест о смрти. Нико од њих за скоро четири деценије није запослен ни у једној државној институцији, па чак ни да буду портири!

Раскућили су им удружење писца, отели им и порушили кућу на Немањином граду, отели су силом власти просторије редакције часописа "Стварање" које је старо седам и по деценија, оставили су све писце у часопису без посла и послали их у немаштину и глад, ставили им жуте траке и као такве владајућа партија ДПС Мила Ђукановића и СДП Ранка Кривокапића обележили их као књижевне народне непријатеље од којих треба бежати као од заразне болести. Уместо писаца који су били неподобни само зато што нису хтели бити неко други осим то што јесу - Срби, исфорсирали су следбенике својих националистичких платформи разне певуне сумњивог талента, али зато добро плаћене и удомљене у апанажама и до милионе евра као награду за немање својег става, осим официјалног, партијског става владајућих партија.

Због тога су и награђивани.

- За "стваралачко дело" додељена су им признања (плате) истакнутих стваралаца које није добио ниједан српски писац са по тридесетак књига и скоро толико домаћих и међународних награда. Писцима нашег удружења за толико деценија није објављена ниједна књига и да није било издавача као што су "Унирекс" и "Књижевна задруга" Српског народног већа, стотине рукописа остало би необјављено. Било је и дивних примера неких издавача из Србије попут Српске књижевне задруге која је објавила вредне рукописе појединих српских писаца из Црне Горе.

Члан Удружења био је и блаженопочивши митрополит Амфилохије.

- Светли владика Амфилохије био је најстарији и најугледнији писац УКЦГ, наша снага и спас у тренуцима када нам нико није смео дати ни празан папир. Он је добитник највећих признања Удружења које је несебично волео и њим се поносио. То је наш велики Владика, који је помагао све писце, храбрио их, бранио свугде где се његов глас чуо, допирао је до небеса, тамо где и сада у Божјем загрљају дописује своје дело од близу стотину књига. Био је монах с душом детета, обдарен Божјим даром, песник који је певао живот и молио се за спас човека и поезије. Говорио је како је једино поезија вечна па је и из тога разлога за привремено место свог тиховања одабрао крипту Храма Христовог Васкресења у Подгорици, где песници говоре поезију. Мудри владика тако сада слуша стихове, и чува своја два највећа иметка - крст и поезију.

Дуго се чекало на 30.август 2020. Дошла је слобода, али чини се само на папиру.

- Нити је робија одлазила нити је слобода долазила. Све је то једна велика стаклена башта у којој смо се нашли и поверовали како смо сад слободни а у ствари смо само препаковани с новим дизајном.

Фото Приватна архива

Сведоци смо напада на књижевника Милутина Мићовића, добитника награде "Мирослављево јеванђеље".

- Нису ти напади били на Милутина Мићовића, нити на његово дело, нити на жири и издаваче књига, можда на који пасус у књизи, већ су то одјеци вишедеценијске политике, скоро још од 1945. године, којом се плете плотина националистичке србофобије, отворене мржње према српским ствараоцима које покушавају да натерају да се одрекну историјског наслеђа Војислављевића, Црнојевића, Петровића.... Напади на Мићовића су порука да нико од стваралаца из било које области не сме бити ни члан какве поткомисије а камоли награђен ако није био за назависну државу Монтенегро и макар два пута јавно био против Србије, и наравно, Русије. Ко се није заклео у НАТО тај је узалуд писао. Црна Гора је колевка наших светаца, предака, очева, па и Милутина Мићовића, можда приснија од многих "забринутих" наводно за њену судбину... Каква би то била Црна Гора коју би могао било ко да потре па макар он био и Милутин Мићовић, добитник награде "Мирослављево јеванђеље"?

Фото Приватна архива

Његош се разапиње, черечи...

Његошу је као и свему што се казало или се сумња да је српског рода и порекла поодавно тесно у његовој Црној Гори. Ни њему се добро не пише. Вечну кућу су му порушили, скоро га избацили из ђачких читанки, проглашавају га геноцидним песником... Траже да његов "Горски вијенац" треба забранити, јер је, према саопштењима у црногорском парламенту, од многих јавних посленика, од појединих бошњачких лидера, био наводно "инспирација за рат деведесетих година"... Његово племе више ни сном мртвим не спава... Нико ко је упамет нема сна. А и како би када Ловћенски Тајновидац чека да му и име затру. Једва се у парламенту "пробила" идеја, предлог владајуће већине да дан Његошевог рођења 13. новембар буде државни празник. И опет су посланици Бошњака били против, а ни двадесетак црногорских посланика није дигло руку за Његоша у ког се заклињу зависно од политичке потребе. Свет нам се смеје шта радимо од великана, песника, философа, владике, државника, који је славу Црне Горе, као песничке бајке, пронео кроз свет. Његово перо је јаче одјекнуло од било којег јатагана јунака из његовог доба, а све ово што се сада чује су домети као маневарских ћорак-метака - каже Ђурић.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЊЕГОШУ ОД РУСКОГ ЦАРА: Формира се збирка Црне Горе у Адлигату, потписан Протокол са Удружењем књижевника

04. 03. 2022. у 16:29

Култура

0 5

SAPIENTI SAT: Нико у Црној Гори није као Марко Миљанов највиша звања по заслузи добио и због личне части се свих звања одрекао

11. 05. 2021. у 19:39

Култура

0 2

ВЕСНА КАПОР: Везати видљиво и невидљиво у чвор

15. 03. 2022. у 17:35

Култура

0 1

ОЛОВКОМ ПИСАО ИЗ ИНАТА: Милош Јевтић о књизи "Отворена поља Радована Белог Марковића"

01. 03. 2022. у 11:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације