ПОГЛЕД ИСКОСА - Представљачке моћи сликарства
ВАСИЛИЈ Кандински је још око 1919. године писао да у ликовној уметности постоје само две велике парадигме: велика апстракција и велики реализам.
Иван Миленковић, Продајна галерија Београд, март
Сликар Иван Миленковић (Лесковац, 1988) није одоцнели представник реализма, стилске формације која у српској уметности траје од бидермајера и великих мајсторa XIX века до данас. Разне форме реализма, од завичајног, хиперреализма до урбаног и ангажованог крајње су присутне у новој српској уметности, коју тај потенцијално наративни стил, супротан тежњама и главним токовима (пост)модернизма кључно одређује. Наши млади реалисти су оригиналнији од фантаста који се већински ослањају на Медиалу, интимиста или сликара апстракције, као заступника других великих стилских одређења српске уметности. Овакву историјску позадину морамо имати у виду када размишљамо о Миленковићевом делу и њему као једном од истакнутих припадника генерације која је извршила сликарски обрт. Он је уметник који сам себи крчи пут, уметношћу велике представљачке моћи, коју само неупућени у досеге савременог фигуративног сликарства могу на први поглед да замене са фотографијом.
Иван Миленковић користи многа знања која га повезују са традицијом, од правилног анатомског сликања људске фигуре, инкарната, приказивања младих људи са индивидуалним, портретским карактеристикама, до њиховог смештања у ентеријер или пејзаж. Он зна за ваздушну и жабљу перспективу, међутим, уз све домете класичних сликарских знања и занатско умеће које демонстрира, није заостали, назадни традиционалиста. Његове фигуре и ликови усредсређени су на сасвим савремене објекте дигиталног света, на екране мобилних телефона и компјутера. Није реч само о ирационалној опчињености средствима масовног овладавања свешћу, већ о апаратима који имају мистичан смисао јер се информације на њима преносе помоћу светлости.
Миленковић додатно појачава тај тајанствени моменат смештајући своје посматраче у таму соба, ноћне и предвечерње амбијенте, где је светлост екрана вид неког постиндустријског огњишта. Пејзаж и природа су код њега без особености и детаља, подсећају на оне меланхоличне из XIX века, на којима је исказан велтшмерц. Дубље гледано, овај млади мајстор пронашао је начин како да овлада каравађескном традицијом у XXI веку. Он, попут Жоржа де ла Тура и других на трагу Каравађа и манириста, слика вештачку светлост, а да не посеже анахронистички у историју. Његово дело најбољи је доказ да велике идеје сликарства никада не умиру, већ само бивају преображене. Василиј Кандински је ишао и даље од те поставке, тврдио је да су апстракција и реализам у прошлости били јединствени, а да су их модерни уметници раздвојили. Иван Миленковић сада и овде улаже знатну вештину у помирење старог и новог, урбаног, хладног погледа на уметност и ватреног, вештачког и природног, старог и новог.
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
ОВО ЈЕ СТРАШНО! Узнемирена Биља открила где је Аца био у време МАСАКРА - певач месецима у Аустралији
ПЕВАЧИЦА Биљана Јевтић огласила се поводом терористичког напада који се догодио у Сиднеју. Њен супруг, певач Александар Аца Илић, последња три месеца провео је управо у том граду.
14. 12. 2025. у 19:24
Коментари (0)