БРИНУЛИ И О СВЕТСКОМ БЛАГУ 130 НАЦИЈА: Дугогодишњи директор "Кинотеке" Радослав Рале Зеленовић чувао филмске траке у најтежим околностима
ДРЖАВА је препознала рад и културни допринос дугогодишњег директора Југословенске кинотеке Радослава Ралета Зеленовића, који је један од двадесет овогодишњих добитника признања за врхунски допринос култури.
Фото Танјуг
- Искрено се радујем овом националном признању, али још више чињеници да је оно враћено и да ће се, надам се, и убудуће додељивати. Жао ми је што је пауза трајала осам година, јер многи људи који су то признање заслужили нису га добили - каже, за "Новости", Зеленовић.
По његовим речима, због осмогодишње паузе могло је, можда, да се додели већи број признања. Најважније је ипак, додаје он, да су она враћена и да остану.
- Награде и признања су као ретровизор, поглед уназад на оно што си урадио и што је остало иза тебе - каже Зеленовић, који је прошле године обележио 50 година професионалног бављења филмом.
Некадашњи уредник Филмског програма у Дому омладине, потом у Телевизији Београд, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке, управник Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, суоснивач Палићког фестивала, Зеленовић је на дугачку листу до сада добијених признања и награда додао и оно "за врхунски допринос култури".
- Где год сам радио давао сам најбоље од себе, јер само тако умем. Многи програми које сам успоставио на Телевизији Београд остали су и данас, попут Ђачког биоскопа или филмских маратона. Када сам 1992. дошао у Кинотеку било је тешко стање, а када сам одлазио оставио сам све уређено. Спасли смо филмске фондове, направили нови депо, покренули центар за дигитализацију и, наравно, коначно добили нову зграду Кинотеке. Много тога што је до тада постојало само као инвентарски број, данас је доступно јавности да види и ужива у том благу - додаје Зеленовић.
Заједно са својим "кинотечанима" неуморно су радили на очувању филмског наслеђа и у најтежим временима.
- Водили смо се златним правилом архивистике - "чувати и сачувати". Филмска трака је преосетљива ствар, али смо је сачували и у време санкција, и после НАТО бомбардовања Србије. Кинотека не брине само о нашем филмском благу, већ и оном из више од 130 националних кинематографија. Тих година чували смо и штитили не само своју, већ и светску културну баштину - наглашава наш саговорник.
Овај велики заљубљеник у филм каже да је "мало ствари тако достојанствено остарило као рокенрол и филмска трака".
- Ми морамо да урадимо све да то што је културна баштина остане као заоставштина. Филм не постоји дуго и, како ја волим да кажем, он није променио свет, али је обележио нашу цивилизацију. Свака цивилизација је имала своје писмо, а за нашу су то покретне слике. Свет се види као у огледалу у покретним сликама, оне су сведочанство нашег времена. Моју пажњу и даље заокупља та врста брига да се то наслеђе сачува - каже Зеленовић.
НЕ ЖАЛИМ НИ ЗА ЧИМ
БЕЗ обзира на тешкоће са којима се сусретао током 24 године колико је био челни човек Кинотеке, Зеленовић не жали ни за чим:
- Том послу сам посветио велики део свог живота, енергије, снаге и времена, али тако и треба. Јер, нама су на чување поверена културна добра, а то су необновљиви ресурси. Кад једном пропадну, пропадају заувек.
Препоручујемо
ГОСТ "НОВОСТИ": Радослав Рале Зеленовић о пола века каријере посвећене покретним сликама
20. 06. 2021. у 14:23
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
"ВИ СТЕ ОДГОВОРНИ ЗА СМРТ РАИСИЈА" Стејт департмент о паду хеликоптера: Нећемо да се извињавамо
ИРАНСКА влада је одговорна за одлуку да управља хеликоптером старим 45 година у, како је описано, лошим временским условима, а не било који други актер, рекао је портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер током брифинга.
20. 05. 2024. у 20:38
КАКО УКРАЈИНСКА ВОЈСКА УБИЈА ЦИВИЛЕ? Амерички медиј изнео застрашујућа сазнања
УКРАЈИНСКА војска злоупотребљава алкохол и дрогу и под њиховим утицајем убија цивиле, пише амерички медиј Дејли бист, преноси РИА Новости.
20. 05. 2024. у 19:17
КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)
ИСТОРИЈА Совјетског Савеза, светске суперсиле 20. века, упамтила је бројне хероје, борце, официре који су својим јунаштвом и резултатима задивили свет. У периоду када се СССР тек стварао и уздизао, значајан помена био је и допринос једног Србина, Данила Срдића (1896-1937), првог и јединог Србина који је био генерал Црвене армије. Ово је његова прича.
20. 05. 2024. у 11:53
Прочитајте више
БАЛКАНСКА ЛЕПОТИЦА: СНП припрема нову драмску представу (ФОТО)
У СРПСКОМ народном позоришту у Новом Саду почео је рад на новој драмској представи "Балканска лепотица" , по мотивима истоименог романа Ласла Вегела a у режији Андраша Урбана.
20. 05. 2024. у 20:51
ДЕЛА СТУДЕНТА КОЈИ ЈЕ ЗАПАЛИО ЖИТО:Градски музеј Сомбору богатији за слике Вујадина Банета Секулића
Завичајна збирка Ликовног одељења Градског музеја у Сомбору обогаћена је вредним даром Софије Савић, рођене Дорошки, из Новог Сада, која је поклонила пет слика Вујадина Банета Секулића (Сомбор, 1921 – 1941), студента и учесника НОБ-е, стрељаног од стране окупатора.
20. 05. 2024. у 16:53
ЗАПИСИ ИЗ МАКЕДОНИЈЕ: Књижевно вече у краљевачкој библиотеци „Стефан Првовенчани“
Представљање књиге „Записи из Македоније” Милутина Станчића биће одржано сутра, у 19 сати, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” у Краљеву.
20. 05. 2024. у 15:15
ПОДРШКА ЗА ПРОЈЕКАТ КИНОТЕКЕ У КАНУ: Подмлађивање "Крадљивца бресака"
ТОКОМ Филмског фестивала у Кану, Асоцијација европских филмских архива и кинотека (ACE), доделила је подршку за заједничку рестаурацију пројекту чији је носилац Државни аудиовизуелни архив Србије - Југословенска кинотека. У сарадњи са филмским архивима из Бугарске и Црне Горе, филм Вула Радева "Крадљивац бресака" биће рестаурисан у Одељењу дигиталне рестаурације Југословенске кинотеке, са оригиналног негатива у 4К издању.
20. 05. 2024. у 17:15
"ОБОЈЕНИ ПРОГРАМ" У МУЗЕЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ: У Музеју Југославије почиње "Лето у музеју"
СЕДМО "Лето у музеју", Музеј Југославије започеће 25. маја у 19 часова рокенрол спектаклом бенда "Обојени програм", у Фонтани на музејском платоу.
20. 05. 2024. у 16:12
"ШЋЕРИ МОЈА" ГОСТУЈЕ У БЕОГРАДУ: Подгоричка представа на сцени Народног позоришта, у режији Ане Вукотић
ЦРНОГОРСКО народно позориште из Подгорице гостоваће 30. маја на Великој сцени Народног позоришта у Београду са представом "Шћери моја" - по тексту Маје Тодоровић, у адаптацији и режији Ане Вукотић.
20. 05. 2024. у 16:17
Најновије из рубрике
ДУОДРАМА СПОЈИЛА ДВА ПОЗОРИШТА: Договорена сарадња НП „Стерија“ и Битеф театра
НАРОДНО позориште „Стерија“ из Вршца гостовало је у Битеф театру са дуодрамом Радомира Путника „Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге“, у режији Снежане Удицки.
21. 05. 2024. у 10:56
БАЛКАНСКА ЛЕПОТИЦА: СНП припрема нову драмску представу (ФОТО)
У СРПСКОМ народном позоришту у Новом Саду почео је рад на новој драмској представи "Балканска лепотица" , по мотивима истоименог романа Ласла Вегела a у режији Андраша Урбана.
20. 05. 2024. у 20:51
ПОДРШКА ЗА ПРОЈЕКАТ КИНОТЕКЕ У КАНУ: Подмлађивање "Крадљивца бресака"
ТОКОМ Филмског фестивала у Кану, Асоцијација европских филмских архива и кинотека (ACE), доделила је подршку за заједничку рестаурацију пројекту чији је носилац Државни аудиовизуелни архив Србије - Југословенска кинотека. У сарадњи са филмским архивима из Бугарске и Црне Горе, филм Вула Радева "Крадљивац бресака" биће рестаурисан у Одељењу дигиталне рестаурације Југословенске кинотеке, са оригиналног негатива у 4К издању.
20. 05. 2024. у 17:15
ДЕЛА СТУДЕНТА КОЈИ ЈЕ ЗАПАЛИО ЖИТО:Градски музеј Сомбору богатији за слике Вујадина Банета Секулића
Завичајна збирка Ликовног одељења Градског музеја у Сомбору обогаћена је вредним даром Софије Савић, рођене Дорошки, из Новог Сада, која је поклонила пет слика Вујадина Банета Секулића (Сомбор, 1921 – 1941), студента и учесника НОБ-е, стрељаног од стране окупатора.
20. 05. 2024. у 16:53
ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА: У зајечарском Позоришном музеју одржаће се 38. "Млади мај"
ФЕСТИВАЛ младих песника "Млади мај", одржаће се у зајечарском Позоришном музеју (од 22.до 25.маја), а ову свечаност књиге отвориће писац Русомир Арсић.
20. 05. 2024. у 16:31
Коментари (0)