ИНТЕРВЈУ Радивоје Раша Андрић: Драго ми је што сам део лепог филма о одрастањ

РЕДИТЕЉ Радивоје Раша Андрић, аутор остварења која памте генерације, попут "Муња", "Кенгура", "Три палме", дуго одсуство из филмског света прекинуо је прихватајући се рада на нечему потпуно другачијем - филмској адаптацији романа Јасминке Петровић "Лето када сам научила да летим".

Фото З: Јовановић

Ова нежна прича, која ће премијеру доживети 16. фебруара, није само први филм Раше Андрића после хитова са којима је стекао статус култног редитеља, већ је и право освежење за публику. На велико платно доноси узбудљиву, романтичну и топлу комедију о одрастању, какве дуго није било у нашим биоскопима.

* Како је аутор неких посве другачијих филмских прича доспео на терен носталгичног, породичног филма о "доброј деци"?

- До тога није дошло на моју иницијативу, имао сам срећу да су Милан Стојановић и Маја Поповић, из продукцијске куће Sense Production, прочитавши прву руку сценарија, не знам како и због чега, дошле на идеју да бих баш ја могао то да снимим. Прва рука, дакле, већ је била написана, договор са Јасминком о снимању већ је постојао, тако да сам ја у пројекат ушао не баш на готово, али јесам га добио на тацни, само су ме питали: "Хоћеш ли да радиш?". Ипак, постојала је дилема - уопште нисам био сигуран да умем да снимим дечји филм. Ипак, у неком тренутку током рада ме је "ухватило", и то ме је баш, баш ухватило. Повезао сам причу са својим детињим летовањима, сетио се да сам први пољубац и сам доживео управо у неком летњем кину, и тако... Успео сам, и рекао бих из ове перспективе да продуценти нису погрешили у својој првобитној процени.

* Да ли сте прочитали роман на ком је заснован филм, да ли вам је близак сензибилитет Јасминке Петровић?

- Јасминка и ја смо са мојом мамом Бојаном, дугогодишњом уредницом "Трезора" на РТС, покушавали да урадимо једну представу за децу оштећеног слуха. Учинило нам се врло занимљивим и лепим када су ученици школе "Петар Први" одабрали за изборни предмет знаковни језик, повезали смо се са децом из школе за ђаке оштећеног слуха, Јасминка је написала текст представе, но од тога није било ништа. Знао сам је одраније јер је била пријатељ са мојим, сад покојним оцем, који је такође био песник и писац за децу, уредник Дечјег програма РТБ, знали су се са дечјих фестивала. Била ми је у неку руку блиска, иако се у ствари нисмо добро познавали. Ипак, овај роман нисам желео да прочитам, да бих избегао погрешна предубеђења, решења и одлуке, све док нисам био задовољан сценаријем у некој шеснаестој руци. Млада списатељица Љубица Луковић писала га је сама и успела сјајно да превазиђе већину болести које изазива претакање из једног медија у други.

* Колико су вам блиске нове генерације, деца и млади са којима сте радили и који ће гледати овај филм?

- Морао сам да уђем у ту причу, да упознам данашње младе. Прошли смо кроз врло обимна и дуготрајна пробна снимања током којих сам упознао не само главну глумицу већ и осталу децу. Озбиљно смо се дружили, имали пробе и напољу, у парку, ишли на сладолед, у "Мекдоналдс", на базен и тренинге роњења... Трудио сам се да њима прилагодим сценарио. Као искусан човек који пажљиво слуша, неке делове и изразе које сам чуо убацивао сам сам, а неке су ми богме и сама та деца убацивала, сугеришући ми да се нешто (више) не каже тако. Филм је тимски рад и ако га не схватате тако, тешко ћете добити најбољи производ. Са друге стране, то подразумева да мораш да саслушаш 170.000 предлога о ма чему се радило. Свака генерација се разликује од оне претходне, то је тако одувек. Али кад скинеш обланде, када прођеш кроз све љуске лука и дођеш до центра, суштина јесте иста.

* Брину ли вас реакције те "нове", ипак другачије деце? Верујете ли да сте успели да премостите тај јаз?

- Ово није дечји филм, већ породични. У самом почетку можда је требало да буде дечји, али се током процеса настанка приближавао себи и коначном породичном формату. Сећам се када сам "по задатку" водио у биоскоп свог 16 година млађег брата и 18 година млађу сестричину, како сам се ужасно досађивао уз дечје филмове. Вођени идејом о филму за све генерације, проширивали смо причу која је добила и слој(еве) "за родитеље", потом је ваљало те различите сегменте међусобно избалансирати... Пробне пројекције пред генерацијски мешовитим контролним групама, сачињеним од деце и родитеља, показале су да смо изгледа успели да пронађемо праву меру и остваримо баланс - да родитељи уживају у њима намењеним слојевима радње, док се клинци не досађују у деловима који су начелно "за одрасле".

Фото З: Јовановић

* Хоћемо ли гледати наставак легендарних "Муња", и серије "У загрљају Црне руке", и када?

- "Муње опет" су пројекат који настаје из идеје која постоји "сто година", а сасвим случајно су се први кораци ка реализацији поклопили са двадесетом годишњицом "Муња". Одувек је било сугестија да се ради наставак, а ја никада нисам био баш за то, односно био сам против тога, јер други део готово никада не бива достојан првог, са часним изузетком "Терминатора 2". Ипак, Срђан Алексић написао је и тај текст и опет ме је, мало по мало, то "ухватило". Не знамо шта ће са тим бити и хоће ли филма бити, јер знаш да имаш филм тек када снимиш последњи кадар. Емитоване су три пилот-епизоде серије "У загрљају Црне руке", написана је цела сезона од још девет, но ни ту нисмо добили потврду од заинтересованих продукцијских или телевизијских кућа.

* Заиста сте дуго одсуствовали са филмских шпица, млађе генерације вас везују првенствено за серије. Шта вам је ближе?

- Комотније ми је на филму, то је заокружено дело, код серија је све компликовано и нужно повезано јер трећа епизода зависи од друге или седма од пете. Мени су досадне те дуге дијалошке сцене којих су серије углавном препуне, јер су ситуације у којима сви само седе и причају тачно оно што мисле - врло ретке, готово непостојеће у реалном животу. Притом, те серије снимају се за седам пута мање времена но што је неопходно. Што би рекао један редитељ - "Ми снимамо шарене слике да напуне време између два блока реклама". Са друге стране, радио сам са својим оцем Владимиром на сценаријима за две серије, а рад на обе је трајао по четири године. У раду на таквом нечему увек бих учествовао са највећим задовољством, када би могло да се ради на прави начин, а не "имаш пет месеци за снимање, па рокај". Једна је по мотивима романа "Хајдуци" Бранислава Нушића и још неких прича, а друга заснована на феноменалном роману о бесмислу рата "Јебо сад хиљаду динара" новинара Бориса Дежуловића.

* Ко је данас, када се "снимају шарене слике да попуне време" спреман да године посвети само писању сценарија?

- Ко? Заљубљеници, манијаци, на крају крајева - будале, попут мене, мог оца или Сергеја Трифуновића. Није мени толико жао због мене, ја сам уживао у писању и током процеса рада видео целу серију, одгледао је у глави, бескрајно уживао у њој - жао ми је због свих оних људи који је неће видети уколико не буде снимљена. Обе поменуте серије би биле врло скупе, не умем да проценим, али то би могли да изнесу једино можда хрватска или српска државна телевизија а њих то не интересује, они подилазе укусу публике, што не би требало да буде циљ. Напротив, требало би тај укус публике полако, предано и константно уздизати. То је оно што се зове културна политика.

ГЕНЕРАЦИЈСКИ ЈАЗ

МОЈА се генерација разликује много више од ових данашњих него што се разликује од генерације мојих родитеља. Могуће је да и тако сви увек мисле, али ипак пре има везе са убрзаним развојем технологије током последњих тридесетак година. То је донело огромне промене и неповратно изменило многе ствари, па и продубило тај јаз између нас и младих - каже Андрић.

Препоручујемо

Култура

1 1

ЈАЗ МЕЂУ ГЕНЕРАЦИЈАМА НЕКАД И САД: Радивоје Раша Андрић, аутор култних остварења о новим пројектима

25. 07. 2021. у 15:46

Култура

0 2

САВ ПОЛУСВЕТ ТРЕБА ВРАТИТИ НА МАРГИНУ: Раша Андрић о снимању и завршетку тинејџерског филма "Лето када сам научила да летим"

29. 10. 2020. у 12:19

Култура

2 0

СОФИЈИНЕ АВАНТУРЕ У СТАРОМ ГРАДУ: Снимање филма Раше Андрића настављено на Хвару

06. 09. 2020. у 00:31

Култура

0 0

ФУДБАЛ СЕ ИГРА И ДУШОМ: Редитељ и сценариста Огњен Јанковић о спортској филмској причи "Златни дечко"

26. 01. 2022. у 13:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације