ПИСАЦ ЈЕ ЗАТОЧЕНИК СУМЊЕ: Књижевник Александар Југовић поводом награде "Кочићева књига"

ПИСАЦ Александар Југовић недавно је добио награду "Кочићева књига" за целокупно књижевно стваралаштво.

Фото Новости

Жири за признања које додељује Задужбина "Петар Кочић" оценио је да се Југовић својим делом профилисао као један од најаутентичнијих гласова савремене српске књижевности, који својим поетским, прозним и драмским делима функционализује човека на Балкану у свим његовим комичним и трагичним видовима. Све најбоље особине досадашњих дела, по оцени стручног жирија, потврдио је у новом роману "Усамљеник са Родригеса".

- Награде су потребне књижевности - каже Југовић за "Новости".

- Прави писац није самоуверен човек. Напротив. Сумња и преиспитивање су и полазиште и исходиште стваралачког процеса и не верујем да постоји књижевник који није њихов заточеник када размишља о себи и свом делу. Свака потврда ваљаности његовог рада помаже писцу да настави, да не одустане, премда су, нажалост, многи, можда и највећи књижевни ствараоци за живота били оспоравани, одбацивани, стављани на маргине, јер су излазили из оквира општеприхваћених књижевних канона или владајућих поетика. Или нису били по вољи елитистичким књижевним круговима из других, ванкњижевних разлога. И неминовно су због тога патили. Зато треба бити пажљив приликом обраћања писцима јер њихова суревњивост је космичка.

У "Усамљенику са Родригеса" Југовић се бави темом смртне казне, која је, према речима критичара Младена Весковића, новина у српској књижевности и отвара филозофска, етичка, политичка, па и религијска питања.

- Дуго ме већ заокупља судбина људи који су у име закона одузимали животе осуђених на смрт - каже писац.

- Каква је та кора хлеба, какве су њихове тескобе, кроз какве трауме пролазе њихове породице?! Како изгледа сести са супругом и децом за сто по повратку с посла, ручати с њима и разговарати о свакодневици, а знати да си тог дана некога убио?!

Држава и друштво не маре за те људе, и све анкете говоре да су и верујући и неверујући убедљивом већином на страни смртне казне. Познајем жену која је деведесетих година подржавала ратове вођене на просторима бивше Југославије, јер је била уверена да ће они исправити историјске неправде, поравнати нерашчишћене рачуне. Жестоко је бранила своје ставове, али само до тренутка док њен син није мобилисан и послат на ратиште.

Након тога, преобратила се у једног од најватренијих антиратних активиста.

Смртној казни Југовић је приступио из перспективе егзекутора, који је приповедач и главни јунак романа.

- Човек који је у име народа, а пре свега државе, регрутован да убија, чином ликвидације постаје истовремено и џелат и жртва. Од жртвовања нису изузети ни његова породица и окружење. Посао извршиоца смртне казне тражи мучна преиспитивања, у потпуности урушавајући биће које је злоупотребљено. Таква обавеза, ма како да је преузета, вољно или невољно, кобна је, претешка. Из унутрашњих, личних драма јунака овог романа следи распадање дословце свега животног, сваког здравог принципа. И нема му спаса, јер су преиспитивања толико тешка и болна, да се на њих не може одговорити рационално. Ипак, за разлику од других џелата који тражећи начине да се ослободе тежине преживљених искустава заврше у лудницама или се убију, мој јунак налази излаз у могућности да пристајањем на крајњу жртву, на огољавање властитог живота без икакве намере да оправда своје поступке, учествује у спречавању даљег дељења несреће. Роман од читаоца захтева недвосмислен став, садржан у одговору на наизглед једноставно питање - је ли за смртну казну или против ње?

Жена на замрзивачу

- МНОГИ ликови из мојих дела настали су на темељу карактера, нарави или поступака људи из мог окружења - каже Југовић. - Почетни импулс, од кога сам кренуо у списатељску авантуру, најчешће припада једном човеку, или чак ситуацији коју сам доживео или преживео у себи. Волим необичне људе и са њима се дружим, можда је и то разлог због чега влада мишљење да познајем српски менталитет. Ако жена у дану када је отворен "Лидл" легне на замрзивач са пилићима и загрли га да би спречила остале купце да дођу до њих, и притом стави себе у позицију да их ни она сама не може узети, али је задовољна што то не може учинити нико други, онда је она идеалан јунак за моју драму.

Препоручујемо

Култура

0 3

ЧОВЕК ЈЕ СКЛОНИЈИ КАЖЊАВАЊУ НЕГО ПРАШТАЊУ: Александар Југовић о роману "Усамљеник са Родригеса", смртној казни, извршиоцима и жртвама

20. 04. 2021. у 08:15

Култура

0 0

КАО ПОРУКЕ У БОЦИ ПОСЛЕ БРОДОЛОМА: Столеће Добрице Ћосића - Сећање на личност и поглед на дело

28. 12. 2021. у 11:00

Култура

0 2

ЧОВЕК ВРЛИНЕ И МИСИЈЕ: У част Александру Јовановићу, професору књижевности

27. 12. 2021. у 17:13

Култура

0 2

ЋОСИЋЕВА РУКА ПОМИРЕЊА: Писац је закључивао да га је на овом свету, осим породице, задржавао само порив да пише

21. 12. 2021. у 18:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације