ЧОВЕК ВРЛИНЕ И МИСИЈЕ: У част Александру Јовановићу, професору књижевности

Петар Пијановић

27. 12. 2021. у 17:13

КАДА заувек оду драги и значајни људи, тек тада осетимо колики је то губитак и за све њихове ближње и за заједницу којој припадају. Својим радом и укупним деловањем у научном и културном, па и у друштвеном животу то је на изузетан начин потврђивао и Александар Јовановић (1949-2021).

ЧОВЕК ВРЛИНЕ И МИСИЈЕ: У част Александру Јовановићу, професору књижевности

Foto: З. Јовановић

Празнину коју носимо у души после његовог одласка тек донекле ублажава сазнање да је људска и стваралачка пуноћа обележила његов животни круг. Наша академска јавност, посебно они који су боље познавали професора Јовановића, могли су ту пуноћу да запазе у свему што је он радио.

Foto: З. Јовановић

 

Његове послове и дане претежно су испуњавали професура на београдском Учитељском факултету на коме је дуго био и декан, бројне обавезе у различитим телима Универзитета у Београду, улога председника Националног просветног савета, те приљежан рад у научно-културним установама као што су Матица српска, Институт за књижевност и уметност и Коларчев народни универзитет.

Сви ти послови и дани Александра Јовановића дали су леп плод нашој науци, просвети и култури. И његов рад у књижевности такође је био плодан. То сведоче књиге: "Како предавати књижевност - теоријске основе наставе" (1984), "Облаци у души: песништво Душана Васиљева" (1986), "Песници и преци" (1993), "Поезија српског неосимболизма" (1994), "Порекло песме - девет разговора о поезији" (1995), "Ствараоци и Створитељ - три молитвена певања" (2003), "Стих и памћење о поезији и поетици Милосава Тешића" (2018), "О историји, сећањима и самоћи: есеји и критике о српској прози XX века" (2019) и "О светлости старијој од несреће: есеји о српској поезији и култури" (2020).

Foto: З. Јовановић

 

Све те књиге, којима треба придодати и две антологије родољубиве поезије и незавршену студију о Ивану В. Лалићу, потврђују Јовановићев целовит увид у српску књижевност XX века и изврстан аналитички дар.

Иако те књиге духом нису сасвим историчне, оне у збиру чине поуздану основу за иманентну поетику и историју српске књижевности модерног доба. По томе оне и јесу оставштина за будућност. У своје књиге Александар Јовановић је ненаметљиво, али уверљиво уграђивао став да уз сву универзалност наше књижевне речи, она треба да осведочи и свој матични код, односно припадност српској култури и увек живој, модерној традицији. Из истога угла он је тумачио и друге културне и друштвене феномене. Човек високе културе и интелектуалац првог реда, Јовановић се није туђио села и његових изворних вредности. Напротив. У томе ставу личио је на Србе који су још током XИX столећа представљали свету наш изворни дух и уводили нас у Европу, а опет из тога света узимали оно најбоље.

То је било и његово српско европејство. Зато је и сам био толико предан путовању, учењу и сазнавању. У свему томе, био је човек врлине и увек спреман да свакоме притекне у помоћ и посебно да негује научни подмладак. Треба само видети шта и како раде млади сарадници на матичној катедри за језик, књижевност и методике коју је дуго водио! И по младима ће се препознавати и дуго опстајати школа Александра Јовановића. Да је дуже остао на месту председника Националног просветног савета и наше школство било би квалитетније. И нису само у томе његове заслуге. Слободан Јовановић је у једној прилици записао да су код нас ретки интелектуалци који знају за више и општије интересе.

Све што је у овоме тужном огледу написано показује да је Александар Јовановић био од тих ретких прегалаца и човек мисије. То послање на време је запажено. Отуда и књижевне награде: "Павле Бихали" (1977), "Милан Богдановић" (1985), "Ђорђе Јовановић" (1995) и "Лаза Костић" (1996). За укупни допринос образовању и култури добио је и "Светосавску награду" (2006). Од заслужених награда још важнија су дела као доприноси духовним, па и општијим националним прегнућима. По тим делима Александар Јовановић је заслужио високо место у науци о књижевности, образовању и у културном памћењу свог народа.

БОНУС ВИДЕО:

Одлазак Исидоре Жебељан - живот саткан од нота

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024