ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ИСТИНА ИЛИ ПРАВДА: Атеље 212: Нина Рејн "Пристанак", редитељ Небојша Брадић

Драгана Бошковић

06. 12. 2021. у 13:17

ТИПИЧНА филмско-телевизијска "судска драма", "Пристанак", младе енглеске драмске списатељице и редитељке Нине Рејн, написана је као да је већ режирана, у форми партитуре за ("ниске") страсти, којима су подложни и они који би требало да их разоткривају.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ИСТИНА ИЛИ ПРАВДА: Атеље 212: Нина Рејн Пристанак, редитељ Небојша Брадић

Новости

Утолико, представи, у режији Небојше Брадића, и самој оркестрираној до савршенства, смештеној у извесни "ринг", који је приватни простор (сцена Марија Јевтић) често недостаје крупни план глумца, типичан за "судску драму". Јер, ма колико да се у "Пристанку" (у изврсном позоришном преводу Иване Димић) ради о трагедији силованих жена, начин на који се (зло)употребљава истина је типичан за адвокатску професију, па, као такав, за позориште је опште место.

Тамара Драгичевић (Кити), Јована Гавриловић (Рејчел), Бојан Жировић (Едвард) и Бранислав Трифуновић (Џејк) истиносно субверзивној адвокатској професији су бриљантно додали сопствену, личну и професионалну, глумачку харизму, па се њихово варирање истине и њеног заобилажења, као и смена жртве и доминирајућег прима са осмехом и са задовољством гледаоца да присуствује врхунској игри, а не толико болном (а мора да буде болно) разоткривању многих лица истине, о чему је, заправо, у овој представи реч.

Па тако ринг, у који је смештена претежно вербална друштвена трагикомедија не постаје и античка Агора, на којој се морало, по цену живота, доћи до само једне правде.

Нина Рејн је Кити (изузетна Јелена Ступљанин), глумицу, увела у радњу као антипод, а не као још један пример за тумачење истине, уместо њеног откривања. Глумац, за разлику од адвоката, брани свој лик из "мимезиса", уживљавања у неког другог, не из себе лично, као што адвокат чини.

Кити је пример инфантилне манипулативности, својствене карактерима, које свој успех неумитно дугују туђој помоћи. Њен друштвени и интимни успех, да постиже свој женски циљ, заправо истиче ужасну судбину Гејл (Софија Јуричан), жене која је не само претрпела силовање, него је и самоубиством постигла да буде трагична жртва, уместо само један од случајева око којих хладно "ломе копља" добро плаћене оптужба и одбране на суду.

А посебан ток радње, брачно-швалерско-снобовске заврзламе између друштвено и материјално високо позиционираних јапија, својом аутентичношћу актери на сцени бране од забаве, коју пречесто инструментализује "Нетфликс".

Представа "Пристанак" (на морбидно слепило правде, као и на смрт, као излаз за жртву) својом савршеном формом, прецизном режијом, изузетним извођењем и близином садашњици, постижу трагику, коју Нина Рејн тривијалношћу усложњава. О самоубиству жртве силовања дознајемо посредно, док се парови адвоката и један пожељан, слободан, ситуиран младожења (Марко Грабеж) врте у својој шаради. Смрт је далеко од њих. Па и од нас.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)