ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ЗВЕКЕТ ПРАЗНИНЕ И ХУК БЕСМИСЛА: Б. Нушић: "Власт". Адаптација и режија: Милан Нешковић.

Драгана Бошковић

26. 11. 2021. у 12:43

САМО због конвенције, да се наведе аутор текста представе, овде је наведен Бранислав Нушић. Представа "Власт", коју су Тијана Грумић (драматург) и Милан Нешковић (аутор адаптације и режије) сачинили под овим насловом и именом нема више много везе са оригиналом.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ЗВЕКЕТ ПРАЗНИНЕ И ХУК БЕСМИСЛА: Б. Нушић: Власт. Адаптација и режија: Милан Нешковић.

Новости

Притом, можда сам Нушићев текст, из неколико комедија, изломљен и драмски преусмерен, дезавуисан, и није формално мењан. Доведен је до апсурда, али не приказаном перверзијом власти, која се боље могла пласирати тумачењем дела неког од руских аутора, него укидањем смисла, разлога... Упитна је потреба да се овако интервенише, из разлога простог доброг укуса, до кога би и даље, у овом невремену, театар требало да држи. Вулгарношћу, циркузирањем до блесављења, извртањем говора и геста до бенављења, бескрупулозност и грамзивост човека, коме је запала власт, не може се показати изравно, ређањем сцена из Нушићевиг дела, изокренутих онако како се ауторима свиди.

Све то је преваљено на глумце, где њих шесторо (Александар Срећковић, Иван Босиљчић, Никола Ракочевић, Димитрије Динић, Вања Ејдус, Зорана Бећић Ђорђевић) са пуним уверењем испуњавају поверене им задатке, као да не чују звекет празнине и хук бесмисла, које не дугујемо Нушићу.

Но, како је ова ковидска сезона, што се премијера тиче, на београдским сценама лоше почела, тако је и "Власт", на Сцени "Раша Паловић", наставила серију свеколиког тумачења Нушићевог дела у овом театру, наводно, из данашњег тренутка.

Притом, нико не уважава самог писца, који се малограђанштини, неподопштинама и неморалу грађанског друштва подсмевао показујући их као у огледалу, са потенцираним, али не и карикатурално деформисаним репрезентима његове, увек бенигне комике. Зашто се не узме, наручи, напише, радионички измашта, такав текстуални предложак који би природно подржао сотију и изобличавање као огледало моћи? Јесте Аристофан писао комедије, које су биле и непристојне, и директно вулгарне, и потресале Периклово доба.

Али Нушић није. Тумачење његовог дела треба да се деси у самој игри, суптилним усмеравањем поруке у жељеном правцу, без насилних захвата, које укидају смисао порука нашег највећег комедиографа, а не успостављају нови, јер им се Нушићев текст опире, у самртном ропцу.

На место изреке, да човеку треба дати власт, да видиш какав је, треба ставити констатацију да ауторима треба дати да тумаче Нушића, па да видимо колико имају мере, најважније у свакој уметности!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)