ПОГЛЕД ИСКОСА - Сликар носталгије

Дејан Ђорић

02. 11. 2021. у 16:37

МОРИС Надо у чувеној "Историји надреализма" пише да су надреалисти упркос свих својих деструкција и експеримената који наслеђују дадаистичко порицање језика и уметности, очекивали златно доба, обнову у будућности.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сликар носталгије

Момо Капор "Метаморфозе", Фото Приватна архива

Медиала је жудела за новом ренесансом и у своју естетику и праксу уградила то хтење.

Сликар, есејиста и романописац Момо Капор (Сарајево, 1937 - Београд, 2010), генерацијски и уметнички везан је за представнике ванредне београдске идеје обнове слике, усред пустоши њених експерименталних негација. Од својих професора (посебно је ценио Недељка Гвозденовића) до Њујорка, у коме је живео, Капор је трагао за Њеним величанством сликом, обилазио светске музеје, не би ли продро у срж и својства уметности која се пише са великим почетним словом.

Својим сликарством, сјајним цртежима, текстовима у дневним листовима, колумнама, романима и књигама интервјуа предузео је тако замашно невиђени експеримент, који може да се сажме у једној речи - носталгија. Капор је сликар носталгије која у пракси узноси хтење ка бољим временима, Леонарду, Вермеру, Тицијану, Рембранту, естетици Нотр Дама... У тај велики обрат од досадне и сиве модерне свакодневице према бољем свету, достојанственом живљењу и лепоти, умео је да нас одмах увуче својим шармом.

Ништа мање од великих тема као што су Београд и Београђанке, Требиње, невесте и анђели, бавио се и малим, попут Аде Циганлије, џеза, кафана, боемије, рингишпила и заборављене дечје игре школице. Већина њих је обрађена у његовим магичним, топлим, људским причама, делом и у каталогу ове изложбе и на сликама.

Изложба уља на платну, великим делом неприказаних у јавности, из приватних колекција, четврта је по реду коју Задужбина "Момо Капор" организује у Галерији Медија центра "Одбрана", симболичног назива за ту врсту погледа на свет. Капор би се радовао да се ту приређују његове ликовне смотре, јер не само да је сарађивао са Војском Србије, већ је реч о једној од последњих институција у Србији у коју нису продрле погубне активности антиуметности. Он их је подробно представио у једној од обимнијих и најмудријих наших књига о уметности - у "Успоменама једног цртача" (три издања).

Тако смо се захваљујући Љиљани Капор, оснивачу Задужбине "Момо Капор", другој супрузи овог редовног члана Академије наука и умјетности Републике Српске поново сусрели са сликарством великог носталгичара и контрареволуционара у уметничкој и књижевној сфери. Све што је радио схватао је поетски а не вулгарно, његово стваралаштво не припада ни реализму ни фантастици, које су у српској фигурацији преовлађујуће стилске формације. Истовремено је био велики национални борац, у првим редовима одбране отаџбине. Уливао је наду и када је није било. У основи је жудео да у малим, интимним стварима открије чудо, бавио се тајном старог креденца, погледа и девојачке косе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

"ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ" Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

ИСТАКНУТИ глумац Бане Видаковић, који је пре три године осуђен због недозвољеног држања хероина за личну употребу, говорио је о породици и деци коју је, каже, управо због наркотика склонио из Србије.

29. 03. 2024. у 08:36

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије