ЈЕДНА ОД ПОСЛЕДЊИХ УЛОГА: Преминули глумац играо је у најпотреснијој сцени из филма "Дара из Јасеновца", рађеној по истинитом догађају
ПОЗНАТИ позоришни глумац Радован Миљанић преминуо је јуче у 69. години након дуге и тешке болести, потврдили су из националног театра.
Фото: Принтсркин
Током дугогодишњег рада остварио је бројне улоге како у Народном позоришту у Београду, тако и на филму и телевизији.
Миљанић је рођен у Панчеву 1952. године, а дипломирао је глуму 1979. године на ФДУ у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића, монодрамом "Приче кнеза Мишкина", по "Идиоту" Ф. М. Достојевског. Представа је играна у Подруму Атељеа 212, Жутом салону ЈДП и СКЦ. Био је велики пријатељ са Борисом Комненићем.
Једна од последњих Миљанићевих улога остварена је у филму "Дара из Јасеновца", где је тумачио Светог Вукашина из Клепаца.
Истина о Вукашину из Клепаца
Небројена зверства логора Јасеновац су заборављена, али један случај је остао упамћен захваљујући сведочанству преживелог логораша. Др Неђо Зец је био неуропсихијатар и многе усташе су од њега тражиле лекарску помоћ, иако је Србин. Када га је озлоглашени Јосип Фригановић, звани Жиле, позвао у своју канцеларију, знао је да то врло лако може значити и крај његовог живота. Међутим, Фригановић је тврдио да је почео да луди и затражио је помоћ психијатра.
Потом му је казао како је у августу 1943. године у логор стигло 3.000 људи које је требало одмах побити. Четворица усташких војника су се опкладила у десет литара ракије ко ће више Срба да убије за једну ноћ. После неколико сати невиђеног ужаса, Фригановић је „убедљиво водио“. А онда је међу логорашима који су престрављени чекали да дође ред на њих, видео једног старијег сељака, који је са несхватљивим миром стајао и спокојно гледао пакао који се пред њим дешавао. Био је то Вукашин Мандрапа из села Клепаца у Херцеговини.
Његов мир је теже погађао него сва стравична кукњава око њих. Не могавши да схвати како неко може бити тако смирен у таквом тренутку, наредио му је да викне: „Живио поглавник Павелић!“ или ће му одсећи уво. Вукашин је ћутао. Овај му је одсекао уво, али је старац остао миран. Исто се поновило и са другим увом и са носем. Напослетку му је четврти пут наредио да узвикне: "Живио Павелић!" или ће му извадити срце.
Вукашин, обливен крвљу, погледао га је и, уперивши поглед некако кроз њега и преко њега, свом егзекутору полако и разговетно рекао: "Ради ти, дијете, свој посао!"
Фригановић је побеснео, мучио га, убио и гурнуо у јаму. Међутим, Вукашин је његова последња жртва. Други усташки војник Петар Брзица добио је опкладу.
Фригановић после тога више није био онај стари. Ни неуропсихијатар Неђо Зец није могао да му помогне. Тумарао је около, затварао уши, ударао се у главу, викао, ломио све око себе… Свуда га је прогањао Вукашинов поглед и оно стравично:
"Ради ти, дијете, свој посао!"
Фригановићу се након рата губи сваки траг, а Српска Православна Црква је Вукашина 1998. године прогласила за светитеља и слави га 29. маја по новом календару.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)