КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Високи домети српског романа
КЊИГА Предрага Петровића "Хоризонти модернистичког романа", објављена у "Чигоја штампи" 2021. године, састоји се од девет студија којима су од "Беспућа" Вељка Милићевића и "Нечисте крви" Боре Станковића, закључно са "Романом о Лондону" Милоша Црњанског и Андрићевим "Омер-пашом Латасом", обухваћени поетички видици српског романа у двадесетом веку.
На основу њих потврђујемо своја знања о томе да су српски романи с почетка 20. века у свом фокусу имали усамљеног појединца и његов интимни и духовни свет, а да су у романима који су настајали након Великог рата у центру судбине јунака чија су очекивања изневерена.
Пролазећи кроз до тада незапамћене ратне голготе, с надом да ће након рата све бити другачије, боље, у новонасталом миру суочавају се с тим да је све исто, као пре, да и то доба карактерише слом вредности, што одређује њихова расположења и судбине.
Након тог периода, у другој половини двадесетог века, модернистички јунаци разматраних романа суочавају се с манифестацијама тоталитарног, идеолошког друштва у којем хуманизам, лепота и уметност, као ни сам уметник, немају одговарајуће место.
Две од девет студија садрже компаративне анализе и заузимају централно место у књизи. Реч је о студијама "Милош Црњански и руска књижевност" и "Растко Петровић и америчка култура".
У првонаведеној студији аутор пише: "Међу одређујућим моментима који су поетички обликовали токове новије српске књижевности, јесу и интензивне везе са руском културом.
Као што се наша новија историја не може у потпуности разумети без сагледавања политичких, дипломатских и војних односа са Русијом, тако се ни многи писци не могу тумачити без успостављања компаративног контекста са руском литературом. То је посебно уочљиво када се говори о опусу аутора чије је дело суштински одредило судбину српског модернизма у прошлом столећу - Милоша Црњанског".
Он потом полази од "Дневника о Чарнојевићу", где као једно од сведочанстава Црњанскове опчињености руском литературом види у омиљеној лектири јунака тог романа која их заправо одређује, а студију закључује позномодернистичким "Романом о Лондону", заправо разматрањем њеног главног јунака, руског емигранта Рјепнина, као и разлозима зашто је управо Рус морао бити главни јунак тог романа. Студија нам доноси и експлицитан Црњансков одговор на то питање:
"Мој јунак је морао бити Рус. Његова земља је највећа - њихова трагедија је највећа. Руска емиграција је права емиграција. Аристократска".
Насупрот Вуку Исаковичу који сања о непрегледним пољима Русије и неспутаном животу, како се у студији "Растко Петровић и америчка култура" каже, Стеван Папа-Катић, јунак романа "Дан шести" срећу налази у пространствима и градовима Америке. Аутор нам у тој студији скреће пажњу на чињеницу да се опчињеност јунака - Вука Исаковича и Стевана Папа-Катића - великим и различитим културама не би могла посматрати изван увек актуелног питања позиције српског идентитета између Истока и Запада. И осим што у функцији сликања опчињености Петровићевог романа америчком културом аутор студије пише о Растковом америчком искуству, истиче још једно дело наше књижевности које у свом фокусу има америчку културу и потцртава разлику у искуствима двоје аутора која произилази из родне перспективе. Реч је о путопису Јелене Димитријевић "Нови свет", објављеном 1934. године.
Осим две наведене студије које смо с разлогом истакли, и друге које књига Предрага Петровића садржи, омогућавају нам да проширимо досадашње увиде у српски модернистички роман и његове високе домете, као и да у односу на то, размишљајући о тековинама наше савремености, сагледамо различите карактеристике, па и декадентност, неких "романа" који се заснивају на мотивима везаним за српску историју, а који је, из ванкњижевних разлога, закривљују.
Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве
У СВЕТУ кућне забаве, где сваки пиксел, боја и детаљ чине разлику, нови Самсунг телевизори, недавно представљени на Унбоx&Дисцовер догађају, ступају на сцену са револуционарним иновацијама.
26. 04. 2024. у 16:00
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд
ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.
29. 04. 2024. у 07:00
БИЛЕ ПОСЕБНО ВЕЗАНЕ: Ко је била мајка Бојане Јанковић - преминула пре неколико месеци (ФОТО)
ВОДИТЕЉКА Бојана Јанковић сахрањена је на Новом гробљу у Београду, њу су на вечни починак испратили у великом броју пријатељи, породица, а њен бивши супруг Огњен Јанковић одржао је потресан говор.
29. 04. 2024. у 13:49
Коментари (0)