КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Повратак завичају
СИМОН Симоновић, песник, есејиста, прозни писац и издавач, заувек нас је напустио 2020. године.
Збирка огледа, записа, чланака и расправа "И тако..." ("Танеси", Београд) последња је његова за живота објављена књига. У њој је он представио своју духовну породицу. Да је био човек нежности и побуне, како је то својевремено написала Марина Вулићевић, новинарка "Политике", видимо и из избора текстова који је начинио за ову књигу, вероватно с тихим, а непогрешивим наслутом да нас напушта.
Сигурно да је то један од разлога његовог специфичног повратка завичају, граду упечатљивих јунака Боре Станковића, мајстора приповедања, посебних по интензивности емоција и њихове манифестности, специфичне само за Југ. Такве емоције, блиске Симону Симоновићу, човеку нежности, нашле су место у његовом тексту "Две Борине окупације", први пут објављеном у "Вечерњим новостима" 2018. године. Тај текст садржи и сећање на Симоновог оца Ристу М. Симоновића, великог српског интелектуалца и врањског племића, чији су и лик и дело имали значајан утицај на духовни развој сина, као и на одувек будну љубав према књижевности која је, осим из њихових читања, константно зрачила с полица породичне библиотеке, највеће у Врању, која је садржала више хиљада књига, часописа и новина.
Потом Симон Сомоновић оживљава сећања на рођене Врањанце Ђорђа Тасића и Јустина Поповића који су одрасли заједно, а као интелектуалци полемисали. Када су Немци окупирали Београд и ухапсили Тасића, Јустин је узалуд покушавао да га спасе. Њихове животне путеве и судбине одредила је политика, механизам тоталитаризма.
Повратак завичају Симон Симоновић употпуњава текстовима о веровањима и обичајима врањског краја. Зато је у књигу сврстао текстове "Крљавештица", "Обред и песма" и "Шапранце", у којима описује детаље у вези с покладама везаним за животне циклусе. Осим што нам омогућава да стекнемо детаљна сазнања о наведеном, Симон Симоновић нас упућује у историју појединих лексема, карактеристичних само за говор тога краја. Утицај обреда и веровања на стваралаштво Симона Симоновића потврђујемо читајући његове песме "Пролећна" и "Вишња", које је такође сврстао у ову књигу.
Поред наведених, у њој су заступљени текстови које бисмо могли назвати лирски представљеном историјом савремене српске књижевности. Из пера Симона Симоновића она једноставно не би ни могла бити другачија. Те странице, садржане у овој књизи, за нас су најузбудљивије, најлепше. Није чест пример да писац, не само с поштовањем, већ и с љубављу, пише о другим писцима, особито о својим савременицима. У тексту МЈВ, написаном новембра 2015, а објављеном у Српском књижевном листу 2016, се каже:
"Познавао сам и познајем писце који су написали најбоље књиге српске књижевности. Једино за Милоша Црњанског и Мирослава Јосића Вишњића (1946-2015) не морам да кажем да су писци. Не само што су њихова имена и презимена необична. Они су писци, а затим су Милош Црњански и Мирослав Јосић Вишњић".
У истом тону Симон Симоновић пише о Васку Попи, кога сматра најзначајнијим српским песником друге половине 20. века, као и о јунацима прозе Данила Николића чији је роман "Фајронт у Гргетегу" добио НИН-ову награду 1999. године. Подстакнут тим догађајем, Симон Симоновић пише читав осврт на целокупно дело овог писца, настојећи да то учини из милоште имитирајући његов стил.
Духовну породицу Симонову чине и Рембо, Бодлер, Александар Дима, Брехт, Мацуо Башо и многи други, најбољи, о чијем делу су о овој књизи сабрани текстови. Она нам је, као припадници знатно млађе генерације, омогућила да из посебног угла проучимо тај посебан "списак званица" које је окупила књижевност.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)