МАЈСТОРИЈЕ ОД СНОВА, ФАНТАЗИЈА И ЧУДЕСА: Редитељ Милан Караџић о серији "Калкански кругови", Милaну Ланету Гутовићу...
У ПОЗОРИШТУ, на малом екрану, као и великом платну, редитељ Милан Караџић деценијама ствара магију и бајке претвара у стварност.
Пре тачно 35 година, као тек дипломирани позоришни редитељ, крочио је у свет "Бошка Бухе", заљубио се у оно што је тамо пронашао, и остао. Ту је режирао представе у којима су деца уживала, а одрасли плакали од смеха јер су схватали симболику, поуке и поруке. За режију комада "Мачор у чизмама" и "Царев заточник" добио је престижну Стеријину награду, а "Снежна краљица" донала му је признање "Бојан Ступица". Већ три деценије, још од Нушићеве "Ожалошћене породице", преко серија "М(ј)ешовити брак", "Премијер", "Паре или живот", "Будва на пјену од мора", "Комшије" и "Бисер Бојане", покушава да развесели публику. Ипак, серију "Калкански кругови" сви су напето пратили, а за њен настанак било је потребно - мало магије.
Хоће ли се гледаоцима обистинити жеља да виде наставак "Калканских", шта је припремао са недавно преминулим Миланом Ланетом Гутовићем, шта би волео да ради и зашто су баш бајке његов уметнички печат, открива нам Милан Караџић у разговору за "ТВ новости".
- Заљубио сам се у позориште "Бошко Буха" још крајем 1986, када сам као млад редитељ позван да радим бајку о Вуку и Србима, коју је писао Милован Витезовић. Од тога је касније настала чувена серија "Вук Караџић". У тој бајци били су сабрани сви обичаји у Срба, од паганских до хришћанских, од клетви до бадњака. Листали смо књиге Веселина Чајкановића и тражили све те митске обичаје. Тада је то било фантастично, а публика је уживала у нечем новом, јер је још било време комунизма и антиверске идеологије. Чак је било, Љуба Ршум би се боље сећао, неких проблема са Централним
Комитетом због те представе, а тема је била рођење и одрастање Вука Караџића у селу Тршић са свим паганским, хришћанским и другим обичајима. Тада сам први пут урадио такво нешто, заволео и касније се, кроз многе представе, томе враћао, а "Калкански кругови" су све то сублимирали. Серија је прошла одлично, што ми је најдраже, јер смо се намучили. Неколико пута смо пролонгирали снимање због короне. Пуно сам радио у животу, али никада нисам добио толико честитки и похвала.
Када сте се сусрели са тим материјалом, како сте видели ту причу?
- Писац Ђорђе Милосављевић и ја смо се три године, можда и дуже, бавили овом причом. У почетку је била жанровски другачија и имала је другу структуру. Постојала је идеја да буде теленовела, да буде дужа серија, али ствари су се промениле са "Фајерфлајем". Ђорђе је баш тренутно у томе. Прочитао сам прву епизоду нове, друге сезоне "Калканских" и одушевљен сам. Има толико узбуђења, напетости и, оно најинтригантније - мистерије, бајковитости, елементе хорора, што је и терало публику да чека и нагађа. Директор фотографије, Душан Ивановић, један је од најзаслужнијих за успех серије. Управо због короне и одлагања која смо имали, Душан и ја смо припремали сваки кадар и књигу снимања. Сад смо много сигурнији јер имамо спремне објекте и причу. Ђорђе ће завршити нових 10 епизода до јануара, како је договорено, а после ће продуценти одлучити о снимању.
Хоће ли бити иста глумачка екипа? Који нови глумац или глумци ће се појавити?
- Гледам да одржим главне глумце, Жарка Лаушевића, Ивану Зечевић, Војина Ћетковића, Наташу Нинковић, Нину Јанковић, на окупу. Радња се дешава годину дана касније и важно је одржати континуитет због наставка приче. Биће врло интересантних и изненађујућих момената управо и за глумце. Веома ми се допада што је Ђорђе неке ствари драстично окренуо на главу. Наравно, већ постоје нови ликови и сви ће бити јако интересантни, али нећу ни да причам превише о томе док не буду готове све следеће епизоде. Весна Тривалић је већ Магдалена. Весна је била у серији, али само на слици. Да би Жарко и Весна на слици били млади пар, тражили смо њене фотографије од пре 20 година, које нам је Весна слала из Дубаија. Магдалена је старија Верина сестра, коју игра Наташа Нинковић, и ћерка Гордане, коју тумачи Весна Чипчић. Та жена је оставила Велибора, кога игра Жарко Лаушевић, и то ће сад бити јако узбудљива прича. Из њиховог инцестуидног брака рођен је њихов син - Мачји смех. Биће ту свега, али чекам Ђорђа, као и сви. У првој епизоди су ствари кренуле, али не знам шта ће бити јер Ђорђе крије и од мене, воли да изненади детаљима. Ово је само мала најава да заголицамо машту гледалаца.
Које вас приче иначе у уметности занимају? Има ли нешто што вам је посебно мило?
- Бајковитост, митски елементи и фантастика, којих има и у "Калканским круговима", увек су ме привлачили. Пре свега сам позоришни редитељ који је своју каријеру дубоко уградио у позориште "Бошко Буха". Поносан сам што сам све своје награде, од Стеријиних до "Бојана Ступице", добио радећи бајке и то баш у "Бухи". Бајке су мој омиљени жанр. Радили смо бајке у позоришту за децу врло амбициозно. За костиме је била задужена Божана Јовановић, која је скоро преминула, једна од наших највећих костимографкиња, а сценограф је био Герослав Зарић. У нашем малом позоришту сцена је била тунел пун фантазије, снова, чудеса... Када сам дошао у "Буху", са мном су стигли и Милорад Мандић Манда, Слободан Бода Нинковић, Ненад Неша Ненадовић, Олга Одановић и сви смо радили са пуно елана уз стари ансамбл. Волим бајке и пуно сам их урадио. Једина бајка коју нисам никад је "Црвенкапа". Не знам зашто. Код нас у позоришту, када сам радио "Мачора у чизмама", Јагош Марковић је режирао "Црвенкапу". Али све остале, "Снежану и седам патуљака", "Пепељугу", "Снежну краљицу", "Успавану лепотицу" и "Петра Пана" режирао сам.
Бајка је ваш идеалан формат, ваш уметнички отисак. Да ли сте размишљали да такав књижевни оквир екранизујете у ТВ формату?
- Наравно. Бајка је најозбиљнији жанр. Бајке не пишу деца него одрасли. У њима одрасли своје фрустрације преносе и живе своју причу, а деца се проналазе зато што се ту крије дубока истина о животу, психилогија, игра, машта, фантазија... Бајка је скупа продукцијски јер захтева костиме, сценографију, ефекте у постпродукцији... Имамо неке елементе бајке у "Калканским круговима", али то доста поскупљује пројекат. Највише бих волео да радим неку домаћу бајку, али то је троструко скупље него екранизација савремене приче. Чак и када се ради епоха, без обзира што је прича од пре 30 година, опет је скупље, а ако је још бајка...
Били сте као редитељ укључени у настанак серије "Дон Гилић", у којој је главну улогу требало да одигра Милан Лане Гутовић.
- Јесам и много ми је жао јер сам се био договорио управо из мог великог поштовања према Ланету Гутовићу. То је ситком који је Лане смислио са Миланом Пузићем, својим другом и сценаристом. Позвали су ме и рекао сам да морам да радим у позоришту јер имам рокове, али да могу првих месец дана да режирам првих десетак епизода. Лане је у јуну, када смо се о свему договарали, обилазили објекте и причали о лику и његовим догодовштинама, мени деловао здраво и добро. И тада је био духовит, луцидан, у елану, и много се радовао раду. Постоји врло конкретна идеја да се тај пројекат одржи, као омаж Ланету, али видећемо. Никола Буровац је млади продуцент који је врло агилан и вредан. Пре свега ми је жао што је Лане у најбољим годинама за глумца отишао. Велика је то штета. Могао је још много тога да одигра. Био је специфична појава и највећи наш комичар коме нико није био раван. Играо је велике представе, од "Отела" до "Пучине", и био фантастичан и у озбиљним драмским улогама. Био је бескрајно шармантан и духовит. Само поглед његов... Звао ме је на пробу маске за серију и једном је стао пред огледало и ставио ту браду, косу, бркове... Али, шта год да стави, када ме погледа оним очима које су толико озбиљне и отворене са упитним погледом, почнем да се смејем. А што је био озбиљнији то је био смешнији јер био је - чудесан. Стално је био као збуњен, а имао је префињену иронију.
ХУМОР КАО ЛЕК
ДА ли, поред позоришних представа и наставка "Калканских кругова", публици припремате још нешто ново?
- Спремам комедију, што много волим. Реч је о неколико монодрама, радио-драма, приповедака и комедија, које нису никад екранизоване. Аутор је Миодраг Караџић, који је умро прошле године пре короне, а који је био вансеријски комедиограф чије комаде сам веома волео да радим. Он је писац "Ђекне", затим "Јеси ли то дош'о да ме видиш", од ког сам снимио филм и серију "Горчило", као и монодраме "Прве брачне ноћи" коју је играо Мима Караџић. Имам пет-шест Миодрагових комада који су остали, и са Иваном Димић, мојом сарадницом, драматургом и писцем, правим серијал од десетак епизода. Има много више сока, драмске радње и ликова и сад полако извлачимо, спајамо и покушавамо да адаптирамо све те комаде у којима има фантастичног гогољевског и нушићевског хумора о карактерима и нарави. Мислим да би публици пријао јер је тај хумор као лек. Био би заиста лековит за наш народ данас.
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.
03. 05. 2024. у 07:26
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд
ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.
29. 04. 2024. у 07:00
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Коментари (0)