"ЂЕД ЖИВЉИ НЕГО ШТО ЈЕ ЗА ЖИВОТА БИО": Отворена изложба "Васкрс светиња" Зорана Јовановића Мачка на Михољској превлаци код Тивта
ИЗЛОЖБА фотографија "Васкрс светиња" отворена је данас после литургије у Манастиру Светог архангела Михаила на Михољској превлаци код Тивта.
Фото: З. Јовановић
Она представља пратећу манифестацију Међународној духовној манифестацији "Свети Јевстатије превлачки: Митрополит Амфилохије, личност, делом исија", која се се ове године први пут одржава без њеног оснивача блаженопочившег митрополита Амфилохија.
То је био и повод да фоторепортер "Новости" Зоран Јовановић Мачак изожбу коју су предходно видели Београђани, Требињци, Бањалучани и Новосађан допуни са још двадесетак фотографија митрополита Амфилохија.
Фото: В.К.
- Блаженопочившег митрополита Амфилохија упознао сам 1990. године, када је владика банатски започео обнову манастира Војиловица, близу Панчева. Касније сам и у Црној Гори кроз фото-објектив ревносно пратио обнову светиња, а коју је подстицао митрополит Афилохије. Зато је ова моја изложба фотографија "Васкрс светиња" заправо омаж митрополиту Амфилохију - казао је Јовановић.
На изложби је говорио Гојко Рачевић, уредник портала ИН4С:
- Је ли мртав неко за ким је остала чврста вера, живо српство, слободна Црна Гора, крст који је лако понети и распеће с којег певају распети? Није, дабоме да није, наш ђед је данас живљи него што је за земнога живота био, јер што су тада биле његове стопе - данас и довека је српски траг вечности! Што је био његов глас, данас и довека је заклетва сваког од нас! Што је био његов поглед, данас и довека су видици васцелог српства, поноситог и небеског, јер да се нигде на земљи не зачује глас Србинов - небеса ће гласно грмети њиме! Но, оно што нам је за владиком остало као завет, као причешће сваког живог, умрлог и још нерођеног Србина, јесте обавеза да обновимо ловћенску светињу, Његошеву капелу - да зацелимо ђедову живу рану, рану Црне Горе и Србије! Није то митрополит желео у инат, није то упркос овима што се заклињу Мештровићевим маузолејем, свакако није некаква освета победника, како душмани веле - већ кључаоница векова прошлих за векове будуће. Наша је обавеза и испунићемо је, не ђеду, већ прађедовима и праунуцима, јер капела ловћенска није била тек гроб Његошев него грудобран и громобрам васцеле Црне Горе и распетога српства! Ђед је свој мир одавно и заслужио и нашао, нама је оставио да ми нас заслужимо, а како другачије до обновом капеле на Ловћену - гробнице Његошеве и колевке наше!
Некадашњи новинар, а данас адвокат Предраг Савић, један од идејних твораца ове изложбе рекао је да сваки камен уграђен у 700 обновљених и новоподигнутих светиња у Црној Гори, представља подсећање на митрополита Амфилохија, који је направио подвиг над подвизима и од земље коју су комунисти духовно опустили и храмове у штале претварали, створио земљу у којој су васкрсли верни народ и храмови.
- То је на крају и довело до величанствених литија библијских размера. Срећан сам што сам уз колегу Зорана Јовановића Мачка могао да сведочим и пишем о свему томе.
Отварању изложбе присуствовало је преко 500 људи, а међу њима био је и председник Општине Тиват Жељко Комненовић. Окупљенима се обратиио и отац Мијајло Бацковић.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)