ИЗ ДАЉИНЕ СВЕТ ВИДИМ КАО ПОД МИКРОСКОПОМ: Гордана Каљаловић о "Компресијама", за које је добила награду УЛУС, стваралаштву и изазовима

Миљана Краљ

13. 07. 2021. у 12:42

КЊИГЕ у којима је сублимирана колективна енергија и свест, као и морални однос према свету, кроз историју су биле прогоњене, чак спаљиване, као и њихови ствараоци. Ово, за "Новости", прича Гордана Каљаловић.

ИЗ ДАЉИНЕ СВЕТ ВИДИМ КАО ПОД МИКРОСКОПОМ: Гордана Каљаловић о Компресијама, за које је добила награду УЛУС, стваралаштву и изазовима

Фото Милан Краљ

Њој је на овогодишњој изложби УЛУС-а "Вајари-вајарке Србије" припало признање за рад "Компресије", који управо припада циклусу "Нулти степен књиге". Награђено дело, како каже, имплицира притисак стварности у којој живимо:

- "Компресије" симболизују сабијену енергију забрана, осећања, стрепњи - објашњава уметница. - Сви смо омеђени друштвеним контекстом, а ипак имамо своје оазе, острвца слободног деловања. То је заштићен простор, који има неку врсту осмозе са утицајима из спољног простора, које уметник филтрира. У том простору се јављају небројене могућности, а лично, најрадије стартујем од нулте тачке. Почињем где ми је отпор највећи, што је и најизазовније. Интензитет је зато већи. Истовремено, то ме и дистанцира од свакодневне проблематике, а како Хајдегер каже: "Даљина приближава". Као посматрач и истраживач, управо са дистанце могу да гледам као под микроскопом.

Трагајући у том свом омеђеном, али не и затвореном простору, за модусима изражавања, уметница, деценијама присутна на нашој ликовној сцени као вајар, кустос (у Галерији Дома ЈНА, од 1978. до 1993) и професор на Академији уметности у Новом Саду, стварала је циклусе, у чијем у фокусу биле речи, књиге, пејзажи, или одећа, као симбол и метафора...

- Мењам циклусе, али се дешава и да им се враћам - наставља наша саговорница.

- Матис каже да једна идеја има права на реализацију тек када се у дугом интервалу понавља.

Тако ће ускоро у Чачку представити изложбу "Месечева соба", насталу у сарадњи са професором фотографије Ђорђем Одановићем, која је наставак вишегодишњих истраживања на исту тему. Овај пројекат са животним и уметничким партнером ("Лепо је радити, али је тешко живети заједно"), започет је 2008, поставком "Месец и промене", коју је следио "Месечев атлас".

Свако уметничко дело је, према мишљењу наше саговорнице, нека врста квинтенсенције искуства, рада, меморије, истраживања, али и сублимирана потреба за комуникацијом, а награда је вредновање тог труда. Посебно јој значи што овога пута долази од УЛУС-а, који је сада преузела једна генерација младих, образованих, талентованих и људи од иницијативе, дајући Удружењу које је почело да стари неку врсту трансфузије.

- На сцени је много младих, потентних вајара, који се слободно крећу у простору уметности - додаје.

- Имамо и факултете уметности који стварају одличне кадрове, професионалце који комуникацирају са интернационалним уметничким центрима и ствараоцима... То је драгоцен потенцијал, а оквир у коме они стварају и живе није нимало стимулативан. Ситуација је неповољна за младе ауторе свих медијских оријентација, јер их друштво и држава не стимулишу. Конкурс који је град расписао 2019. је, рецимо, укинут, иако су уметници кренули да припремају пројекте. То је контрадикторно са чињеницом да је дошло до пролиферације споменичке скулптуре и то врло проблематичног нивоа, концепције и реализације, неприхватљиве за 21. век. Ти радови не одговарају ни духу времена, ни карактеру града у коме живимо.

Фото Ђорђе Одановић

Изложба одржана пре неколико година у музеју МоМА у Њујорку, наглашава уметница, подсетила је на високе домете наше послератне споменичке скулптуре:

- Данас се суочавамо са потпуном деградацијом свих вредносних критеријума - закључује наша саговорница додајући да су проблеми у нашој култури комплексни, од недостатка новца, преко третмана у друштву, до стања свести. - Ушли смо као друштво у конзумерску фазу у којој је императив имати, а не бити, а уметници су везани за ту категорију битисања, постојања.

Фото Архива

Немамо уграђен меморијски код

ЈЕДНО од дела Гордане Каљаловић наћи ће се и на изложби "То се није десило", коју УЛУС организује у част века "Зенита", a како саговорница каже, као модус повезивања и креативног дијалога једне уметничке појаве и савремене продукције:

- За нашу средину је карактеристично да немамо уграђен меморијски код, као ни поштовање за генерације које су остваривале културни допринос. Потребно нам је да се неко потврди у свету да би овде био препознат. Као да имамо комплекс мање вредности. Често занемарујемо аутохтоне и аутентичне вредности, у односу на неке "секенд хенд" производе, који су еквивалентни ономе што је у свету актуелно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)