ДАНОЈЛИЋУ „ВЕЛИКА НАГРАДА ИВО АНДРИЋ“: На Видовданској свечаности у Андрићграду великом писцу престижно признање

Н. Јанковић

28. 06. 2021. у 20:49

КЊИЖЕВНИКУ, академику, аутору више од 70 књига белетристике, поезије и публицистичких дела Миловану Данојлићу, у Андрићграду је на Видовданској свечаности додељена „Велика награда Иво Андрић“.

ДАНОЈЛИЋУ „ВЕЛИКА НАГРАДА ИВО АНДРИЋ“: На Видовданској свечаности у Андрићграду великом писцу престижно признање

Фото: Н. Ј.

Престижно признање које додељује Андрићев институт, заједничка научна институција Србије и Републике Српске, Данојлићу је припало за животно дело.

- Иво Андрић је за нас, писце који смо се књижевношћу почели бавити средином 20. века, био мера одговорности и односа према тешком и одговорном послу који много тражи а никоме ништа унапред не обећава. Опомињао нас је да је сваки тренутак живота једнако важан и пролазан и да се рачун полаже кад олујна тутњава прође, некоме или нечему високо изнад нас – рекао је Данојлић примајућу награду на тргу Николе Тесле – Андрића није било могуће дословно следити, али смо се могли прилагођавати према својим могућностима и потребама. Он сам, ни од кога ништа није тражио ни очекивао. Књижевне школе и моде прошао је без задржавања и обазирања, пазећи пуно више на животне сапутнике, делећи са нама хлеб умешен од речи.

Додао је Данојлић, да се све то дешавало „под небом земље Југославије, чији је Андрић узорити грађанин био“.

- Познавао сам га и био сам срећан када бисмо у шетњама по граду делили запажања о људима и текућим појавама, а рекао бих да је у мени осећао пажљивог и пријемчивог слушаоца – истакао је Данојлић. – Свима нам је оставио синовску љубав према језику јужних Словена у његовој вуковској варијанти. То је била просвећена смерност, ангажована осећајност… Ово признање, чији је духовни покровитељ писац „Моста на Жепи“ примам као његово посмртно охрабрење у усамљеничком и пустоловном послу којим се и данас помало бавим. Моја топла захвалност иде свима који су ме издвојили међу многима, учврстивши моју везу са Андрићем, чије дело траје, чврсто, уземљено, као мост на Дрини.

Награду је уручио прослављени српски редитељ Емир Кустурица, нагласивши да је Данојлић - највећи српски живи писац.

- Видовдан, Бели Вид, прихватили смо као идеју која нас је водила у победе. Пре него што смо створили Андрићград, Видовдан није посебно обележеван. Данас, награду видовданску и Андрићеву, додељујемо упоређујући и вреднујући најбоље писце из светске и наше литературе – рекао је директор Андрићевог института Емир Кустурица, подсетивши на 2014. годину, на то једно обележавање Видовдана на ледини, на којој ће затим нићи величанствена здања.

Фото: Н. Ј.

Те године, уз буку булдожера и багера, помешану са звуком моћне Орфове „Кармине буране“ која пева о надвладавању гнусног живота и човековом тријумфу у тој борби - почела је градња Андрићграда.

Свечаности у Андрићграду, поред лауреата и домаћина Емира Кустурице, присуствовали су Владимир Димитријевић, Желидраг Никчевић, Милорад Додик и бројни гости.

- Имали смо 2014. ту ванвременску причу, њен почетак, овде на месту где је данас Андрићград. Данас обележавамо Видовдан који од 1389. године до данас чува наш идентитет, говорећи о народу који воли слободу, за њу се бори увек против највећих оружаних сила, а освојену слободу одувек дели са другима - рекао је Додик – Ми данас имамо две наше државе и интегрисан народ. Свака победа Србије, победа је и Републике Српске. То је начин који други не желе да разумеју, ту нашу идентификациону нит, видовданску. Али ми не морамо да измишљамо своје митове јер их дуго имамо. Они имају мит о Сребреници, о том злочину, где никада нећете чути да су у њему, итекако, страдали и Срби скоро у једнакој мери као и Бошњаци. Голгота прошлог века је завршена, пострадали смо као ни један други народ, а слободу коју смо донели и другима, други су прокоцкали. Другима државне протекторате намећу, дају им их, а ми смо нашу слободу и наше две државе скупо платили. Зато Видовдан уједињује сваког појединца из нашег народа, на којој год тачки планете се налази. У српским државама за свакога има места и нико никада неће бити вишак. Живеле Србија и Република Српска.

Фото: Н. Ј.

Током свечаности, у оквиру Византијског двора у Андрићграду откривен је споменик блаженопочившем патријарху Павлу, дело чувеног вајара Љубомира Лацковића.

Уприличена је и изложба Државног архива Србије „Србија и Срби – трајање и памћење“ аутора Јелице Рељић, Александра Марковића и др Мирослава Перишића.

СВЕТ И „ВИРУС ПРАВОСЛАВЉА“

- Гледамо шта нам Видовдан на обзорју говори: каже како нас силници овога света тлаче, у складу са публикованом стратегијом Дејвида Гомперта који пише „како вирус српског православља мора бити уништен“. Гледамо трку у изумирању чекајући с зебњом наш нови попис. Животаримо у статусу колоније… Не признају нас и зато што ми не признајемо нихилистичку филозофију оног Канађанина Џенера, а која каже „није битно кога си пола него како се психолошки осећаш“! А ми, некако не прихватамо здраво за готово тог што је у петој деценији живота, после брака и деце, себе прогласио за седмогодишњу девојчицу, пре подне ради на грталици за снег, а поподне се игра са луткицама - рекао је Владимир Димитријевић у својој беседи.

Фото: Н. Ј.


 

ПОМАЛО ЈЕ ТАКВИХ ПОДВИЖНИКА

– Помало је таквих подвижника у језику, вишеструко обдарених и разноврсно остварених песника, прозних писаца, есејиста, преводилаца и публициста као што је Милован Данојлић. Он је свој високи и разбокорени књижевни дар објединио с најбољим, и све ређим, врлинама свог народа, с плодном радиношћу, истрајношћу и строгошћу према себи – стоји у образложењу жирија награде. Жиријем је председавао др Јован Делић а чланови су били Мухарем Баздуљ и Желидраг Никчевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ДАНАС ЈЕ ДОБАР ДАН ЗА СРБИЈУ: Вучић се огласио са важним вестима (ФОТО)