КЊИГА ЈЕ ВИШЕСТРУКО УГРОЖЕНА: Библиотека САНУ обележила два велика јубилеја

А. Војиновић

15. 06. 2021. у 21:54

БИБЛИОТЕКА Српске академије наука и уметности јуче је обележила велики јубилеј - 180 година постојања и 30 година рада Трибине.

КЊИГА ЈЕ ВИШЕСТРУКО УГРОЖЕНА: Библиотека САНУ обележила два велика јубилеја

Фото Н. Скендерија

Поводом рођендана, САНУ је објавила две књиге - "Библиотека САНУ: 1841-2021" ауторки Сање Степановић Тодоровић и Марине Нинић и "Трибина Библиотеке САНУ: 1991-2021", коју су приредили Данка Кужељ и Драгослав Боро.

Управник Библиотеке САНУ Миро Вуксановић подсетио је да су прве књиге добијене од Тирола 1842, када је било четрнаест јединица, да би се тај број данас "узвисио на милион и пола другог милиона". Говорећи о монографији посвећеној историји Академијине ризнице писане речи, истакао да је реч о лепој књизи, брижљиво урађеној и целовитој, с поузданим и провереним чињеницама. Затим се у својој беседи окренуо теми дигитализације:

- Са жељом да књига не остане пасторка модерног доба и најезде опште дигитализације, при чему се понегде не зна да дигитална копија штити оригинал, а да га не може заменити. Да нико не јемчи колико електронска верзија може да траје, да су све претпоставке неизвесне, да поуздано знамо да папир ако га пазимо може да траје вековима, да је то мера и за пергамент и за друге давно проверене подлоге штампаних или другим начином отиснутих слова, да можемо мењати микрофилмове, дискове, траке и друге носиоце слике и звука, али да никад не можемо заменити читање и истину да је живот књиге у читању, да је књига без читања ћутљива као камен.

Вуксановић је истакао и важност књиге у њеном класичном облику:

- Хоћу да кажем да је таква књига у савременом друштву вишеструко угрожена: одавно није једини извор знања (то и не треба да буде), јер разне пречице воде у науку где је награда за чланак безмало иста као за монографију, да су књиге прве ствари које наследници исељавају из станова и кућа, да су националне библиотеке и сродне установе затрпане дупликатима у поклонима које нису могле одбити, да свако може да објави књигу, да и дебљина лепенке одређује вредност штива, да се родословне исповести такмиче у лажном величању прошлости, да перјана, порнографска, простопроширена и слична литература постаје замена лектири и добром укусу, да естрадни забављачи долазе на места раније одређена за уметнике вишег реда и да су књиге постале вишак свуда где је ученост постала мањак.

Фото Н. Скендерија

Љубомир Вуксановић

Једна од две ауторке монографије о Библиотеци САНУ Сања Степановић Тодоровић истакла је да је иницијатива за писање ове књиге потекла управо од управника Библиотеке САНУ Мира Вуксановића крајем 2016, након обележавања 175 година Академије, када је постало јасно да подаци о библиотеци нису сасвим поуздани и да би требало утврдити најважније датуме из њене историје.

- Циљ је био да дођемо до једне целовите, обухватне слике о Библиотеци, до уравнотеженог пресека њених 180 година у три века. За нас две рад на књизи је био једно лепо путовање кроз историју Библиотеке, испуњено многобројним појединачним открићима: када су купљене прве књиге, ко су били први дародавци, када и са ким су успостављене прве размене, како је настала Фототека, шта је највредније у посебној библиотеци Милана Јовановића Батута - навела је Сања Степановић Тодоровић.

Потпредседник САНУ Љубомир Максимовић подсетио је присутне званице да идуће године треба да почне реконструкција Палате САНУ, који би, како је истакао, могао да унапреди организовање и ангажовање Академије, али и саме библиотеке.

На свечаности је прочитана и рецензија о монографији коју је написао академик Василије Ђ. Крестић, који је био спречен да дође на прославу.

ГОЈКОВИЋЕВА: ЧУВАРИ ПРОШЛОСТИ

МИНИСТАРКА културе Маја Гојковић честитала је Академији велики јубилеј рекавши да је њена библиотека чувар ДНК САНУ, као и да нема много институција које могу да се подиче трајањем од 180 година.

- Писана реч је одиграла једну од кључних улога у нашем опстанку. Управо овде се чувају неки од највреднијих рукописа на овим просторима. Међу њима се налази и лична библиотека реформатора српског језика Вука Караџића. Од велике је важности да САНУ и њена библиотека не буду само чувари и неговатељи славне прошлости, већ да све оно што је остало као непролазни траг наше науке и културе преносе савременим генерацијама - подвукла је министарка Гојковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)