УВОДИ СЕ РЕГИСТАР ЗА УКРАДЕНО БЛАГО: Завршетак јавне расправе о нацрту закона о културном наслеђу

М. КРАЉ

27. 05. 2021. у 10:30

ПОСЛЕ усвајањa Закона о музејској делатности, припремљен је још један закон који ће регулисати начин чувања наше баштине: наиме, од 6. маја тече јавна расправа о Нацрту закона о културном наслеђу.

УВОДИ СЕ РЕГИСТАР ЗА УКРАДЕНО БЛАГО: Завршетак јавне расправе о нацрту закона о културном наслеђу

Фото И. Маринковић

Дијалог са представницима заштитарских институција, вођен је у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, а у београдској Народној библиотеци одражана је завршна сесија. Последњи дан да се Министарству културе и информисања упуте примедбе, предлози и сугестије (на посебно утврђеним обрасцима) је - сутра (28. мај).

Ову област до сада је регулисао Закон о културним добрима, донет готово пре три деценије (1994). У међувремену је, како је, у НБС, објаснила Данијела Ванушић, в. д. помоћникa министра за културно наслеђе и дигитализацију, постојао један неуспео покушај да се донесе Закон о културном наслеђу, крајем 2019. Зато је минулог јануара формирана радна група која је саставила актуелни нацрт, а у којој су поред Ванушићеве, били и др Бранко Ракић, са Правног факултета, Оливера Марковић, виши саветник у МКИ, Данијела Филиповић, координатор Центра за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја, Ивана Дорчић, секретар Народног музеја, др Невена Дебљовић Ристић, са Архитектонског факултета, Душица Јурибашић, виши саветник за културно наслеђе Покрајнског секретаријата за културу из Новог Сада и Татјана Бојић Јурић, самостални саветник у МКИ.

Манастир Манасија, Фото Танјуг

Име је Закон о културном наслеђу добио не само зато што тај појам препознаје наш Устав, већ и зато што је шири од термина културно добро, истакла је Ванушићева представљaјући нацрт.

- Ипак, желели смо да задржимо правни контитнуитет са Законом о културним добрима, како бисмо његовим ступањем на снагу омогућили брзу примену у пракси. Континуитет се пре свега односи на начин утврђивања културних добара, што је задржано као решење, као и систем од пет централних установа заштите.

ПРОНАЂЕН Римски надгробни споменик који је украден прошле године, Фото МУП Србије

Новина је, како је истакла, израда петогодишње стратегије, а уведена је и нова категорија културног добра - културни предео. Нови закон препознаће и нематеријално културно наслеђе (из ове области имамо већ неколико уписа на листе Унеска), а предложено је и оснивање два национална комитета - за материјално и нематеријално наслеђе.

ПРОДУЖЕН РОК ЗА ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ

КАДА је реч о регулисању претходне заштите културних добара, рок је продужен, па ће она трајати три плус три године. Уведена је и претходна заштита за покретна културна добра, са роком од две године.

- У Министарству културе већ је у завршној фази израда централне базе података, која ће бити евиденција незаконито одузетих и несталих предмета - навела је Ванушићева, додајући да се и она нашла у закону.

- Њу ће водити МКИ, приступ ће имати и Управа царина, министарство финасија и министарство правде. На тај начин желимо да онемогућимо нелегалну трговину културним добрима на територији Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ЗАПАД У ШОКУ! Владимир Путин слави, ово је чекао од 2022!