ПОЗИВ ЛЕКАРА МИ СЕ СУДБИНСКИ НАМЕТАО: Мет Зукри, звезда серија "Гилморове", "Добра жена" и "Специјализант"

УПРКОС томе што је на малим екранима дуже од 20 година, лице, а и стас Мета Зукрија, звезде неких од најпопуларнијих ТВ серија, међу којима су "Добра жена", "Гилморове" и медицинска драма "Специјализант" у којој га у новом, шестом серијалу, гледамо на каналу Фокс лајф од 10. јануара (уторком, од 22.00), још се нису уморили од камера.

Foto: Foks/IMDB

А ни гледаоци овог маркантног миљеника углавном женског дела публике, који са 45 година полако, али сигурно, претендује на сам врх листе најпожељнијих нежења америчког глумишта.

- Пета сезона била је бурно поглавље за јунаке наше серије. Преживели су неколико великих бродолома, али последице се и даље осећају, посебно након што је шоу напустила колегиница Емили Ванкамп, која је тумачила лик медицинске сестре Ники Невин - поручује на почетку разговора популарни глумац, додајући да су на почетку новог циклуса ризици за све јунаке већи, и да њихову издржљивост доводе до крајњих граница. Конрад се налази пред изазовом да мора да настави посао, али и живот без Ники Невин.

Како је изгледало ово шестогодишње путовање са серијом "Специјализант"?

- Имам осећај као да је прошао читав један живот откако смо упловили у свет иза врата болнице Честејн. Управо сам о томе недавно причао са колегама и размишљати о свим успонима и падовима је прилично емотивно. Толико тога се свима нама догодило у животу и послу од када је пилот снимљен 2017, до снимања последњих кадрова шесте сезоне у години за нама. Иселили смо се из својих домова и преселили се у Атланту, прошли кроз спајање са компанијом Дизни, пандемија која и даље траје, изгубили смо неке од драгих колега, баш као што је и више њих добило децу, а и та деца су сада већ у различитим фазама школовања... Такође, снимили смо и нашу 100. епизоду. У неким аспектима то изгледа као дуго, изазовно и лепо путовање. Из друге перспективе, међутим, делује ми као трептај ока. Време је тако збуњујуће. Невероватно сам захвалан за сваку секунду, за све и тешке и добре ствари које сам доживео као део ове за мене веома посебне серије.

Да ли сте после шест сезона заволели живот у белом мантилу?

- На неки начин позив лекара судбински ми се кроз живот наметао. Одабрао сам глуму, али ми је драго што сам успео кроз своју професију да искусим сву озбиљност и изазове овог племенитог занимања. Моја мама је била медицинска сестра. Године 2015, уз мог веома драгог пријатеља провео сам његове последње дане. Исте године, једна од мојих најбољих другарица је неочекивано изгубила мајку. Све ово је подстакло моју одлуку да кажем "да" серији "Специјализант" 2017. Питања живота и смрти, бриге човека о другом човеку, универзална су за све нас. И због тога сам као Конрад почео да верујем да су сви људи на свету међусобно повезани. Увек сам гајио велику дозу емпатије, чак и када сам био дете. Мој покретачки мотив је тај да покажем доброту и љубав према свима у свом животу јер, на овај или онај начин, као људска бића сви ми патимо. Дакле, повезујем се са потребом овог лика да буде лекар, да никоме не науди и да помогне свакоме ко прође кроз та болничка врата. Повезујем се са његовом потребом да се залаже за друге, да се бори против неправде и да ризикује.

 Колико сте се променили од почетка серије?

- Почео сам да више прихватам непознато. Људи се углавном плаше онога што не могу да објасне и, затим, из своје немоћи све што је необјашњиво одбацују и осуђују. Ова серија ме је научила да више прихватам оно што не разумем и да покушам да овладам својим страховима, јер из страха људи чине многе грешке због којих жале читавог живота. Чини ми се да сам успео да стекнем контролу над њима, и у свом личном животу, али и на снимању. И медитација, као нешто ново у мом животу што сам открио откако сам започео ову серију, утицала је на мој позитиван развој. Подсетио сам се због чега сам уопште одабрао глуму као позив којим желим да се бавим. Да утичем на појединце на позитиван и инспиративан начин кроз приче које доносим на малом екрану. То ми даје осећај сврхе. Како више учим о себи, природно растем на личном плану. На исти начин постајем и бољи глумац. И то је оно што волим код глуме - мој лични и професионални развој се међусобно не искључују. И себи сам у Новој години и даљој каријери пожелео да се не заситим и да не осетим умор. Волим људе са којима радим. То је мој омиљени део целе ове шестогодишње трке зване "Специјализант".

Тема серије је таква да се често сусрећете са неким тешким призорима. Истина, они су фикција, али да ли вас потресају сцене у којима глумите?

- Са тим изазовом се суочио свако ко је радио на медицинској драми. Ми свој посао схватамо озбиљно, а рад је често интензиван и изазован, сцене су често веома емотивне док славимо живот и носимо се са губитком очима наших ликова. Међутим, најважнија лекција коју смо сви савладали још на почетку овог шоуа јесте да све то не схватамо превише озбиљно. У супротном бисмо сви брзо полудели. Изван камера то изгледа тако што ћемо у једном тренутку причати о дубоким и потресним темама које утичу на наше животе, а већ у следећем неко од нас ће испричати неки виц или анегдоту која ће нам измамити сузе од смеха. Смех је лек за све, и то је још једна важна лекција коју сам научио уз ову серију.

За крај, хоћете ли нам објаснити како је адвокат завршио у свету глуме?

- На другој години правног факултета, шетао сам са сестром по плажи и рекла ми је да ћу постати глумац. Био сам шокиран када је то рекла. Дипломирао сам историју и политичке науке и негде сам видео своју будућност у тим дипломама и нисам имао апсолутно никакву намеру, или чак ни најмању назнаку да постанем глумац. Али она је чврсто веровала у то да се у глуми крије мој животни позив. Нисам одрастао у окружењу било чега што је повезано са глумом. Волео сам ТВ емисије и филмове као дете и увек бих стварао ликове код куће, а моји родитељи, браћа и сестра су увек подстицали моју машту на леп и веома здрав начин.

Толико дугујем свом брату Мајку за ликове и приче које смо заједно стварали у младости. На много начина ме је инспирисао да будем глумац. Међутим, иако сам као клинац често стварао ликове, на глуму сам гледао као на нешто што други људи раде, а не као на нешто што бих ја могао да радим. У међувремену сам заборавио на ту нашу шетњу, и сестрине речи. Неколико година касније, та моја стара љубав према стварању ликова и прихватању радости и питања живота кроз приповедање је почела да ми се јавља. Дакле, након што сам завршио факултет, направио сам план да покушам да постанем глумац. Ризиковао сам. Много година после питао сам сестру зашто ми је рекла да ћу бити глумац? Занимало ме је како је знала. Рекла ми је да кад год би ме видела да осмислим неки лик, веровала ми је да сам ја заиста тај лик, јер сам и ја сам у том тренутку веровао да сам неко други.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације