РУСИЈА – УКРАЈИНА - ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПАКЛА: Куда иде православље?

ДОК свет обележава суморну четворогодишњицу сукоба који је из корена променио мапу Европе, духовни потрес достиже врхунац – најзначајнија светиња словенског православља, Кијево-печерска лавра, потпуно је прешла под јурисдикцију неканонске „Православне цркве Украјине“ (ПЦУ) коју предводи „митрополит кијевски“ Епифаније Думенко.

Фото: AP Photo/Efrem Lukatsky

Овим чином, канонска Украјинска православна црква, која се налази под окриљем Московске патријаршије, практично је избачена из свог вековног дома.

Навршиле су се пуне четири године од тог 24. фебруара 2022. године, када је започео сукоб неслућених размера између Русије и Украјине. Биланс је трагичан: стотине хиљада погинулих, милиони расељених и потпуно разорена инфраструктура. Док челик и барут прецизних пројектила мењају топографију терена, на духовној мапи православља дешава се потрес чије ће последице бити трајније од ратних разарања.

Светиња као ратни плен

Најновије вести које су потресле хришћански свет, а које су потврдили релевантни извори попут портала Ортодокс Тајмс (Orthodox Times) и македонског Црковног журнала, говоре о потпуном преузимању Кијево-печерске лавре од стране тзв. Православне цркве Украјине (ПЦУ). Симболично, баш на четврту годишњицу рата, озваничено је да нова „монашка заједница“ преузима пуну духовну управу над Ближњим пећинама (Светог Антонија).

Овом финалном чину претходила је насилна акција средином фебруара када су  службеници државног резервата посекли  браве на последње две цркве Доње лавре које је користило канонско братство. Тиме је приступ највећим светињама за монахе лојалне митрополиту кијевском Онуфрију дефинитивно онемогућен. Док "митрополит" Епифаније тријумфално поручује да је реч о „исправљању историјске неправде“, за милионе верника Украјинске православне цркве - Московске патријаршије ово је акт отвореног прогона и отимања вековне духовне баштине.

Куда иде православље?

Сукоб Цариграда и Москве, започет давањем аутокефалности обједињеним неканонским структурама у Кијеву 2019. године, сада је ушао у фазу тоталног раскола без преседана. Док Васељенска патријаршија инсистира на свом статусу „првог без једнаких“ (Primus sine paribus), позивајући се на 28. канон Четвртог васељенског сабора који јој према њеном тумачењу даје право арбитраже у међуцрквеним споровима, Руска православна црква оптужује Фанар за отворено служење геополитичким интересима Запада и грубо гажење тих истих канона.

Православље се данас налази на историјској прекретници, дубоко оптерећено трима кључним и међусобно повезаним процесима који прете да трајно измене његово биће. Први стуб ове кризе је литургијска изолација, будући да је Московска патријаршија прекинула свако евхаристијско општење са јерарсима и помесним црквама које су признале Епифанија Думенка и његову црквену организацију. Тај невидљиви, али непробојни зид унутар црквеног тела постаје све виши, онемогућавајући заједничку молитву чак и на најсветијим местима хришћанства.

Упоредо са духовним расколом тече и директан државни прогон, јер су украјинске власти кроз репресивне законске акте, а нарочито кроз спорни Закон бр. 8371, канонску Украјинску православну цркву практично ставиле ван закона. Означавањем ове древне институције као „испоставе агресора“, државни апарат је озаконио отимање имовине и затварање храмова, што је своју трагичну кулминацију доживело управо недавним догађајима у Кијево-печерској лаври.

Коначно, све ово води ка потпуном геополитичком цепању православног света, где страх од трајне поделе на „источни“ и „западни“ блок постаје сурова реалност. Док са једне стране стоји Цариград са својим претензијама на апсолутну арбитрарну власт, које црпи из свог тумачења канона Четвртог васељенског сабора, са друге стране је Москва која инсистира на очувању традиционалног канонског поретка, што прети да на дуге стазе створи два потпуно одвојена и супротстављена православна универзума.

Позиција Српске православне цркве 

У овом вртлогу глобалних подела, Српска православна црква (СПЦ) нашла се у изузетно деликатној позицији. Иако Патријаршија у Београду остаје непоколебљива у доследном поштовању канонског поретка, она и даље настоји да очува литургијско јединство не прекидајући евхаристијско општење ни са Цариградом ни са Москвом. Београд признаје искључиво митрополита кијевског Онуфрија и Украјинску православну цркву као једину легитимну, али се управо због таквог става „украјински сценарио“ као злокобна сенка надвија над Балканом. Притисци на СПЦ су двоструки и долазе са више страна, пре свега кроз оживљавање црногорског питања, где снаге које теже слабљењу српског идентитета отворено призивају „ украјински модел“ за насилно решавање статуса тамошњих епархија.

Међутим, опасност се не зауставља само на границама Црне Горе; слични механизми политичког притиска препознају се и у комплексним ситуацијама на Косову и Метохији, као и у Босни и Херцеговини и Хрватској, где се црквено питање све чешће користи као средство за остваривање парцијалних националних интереса. Брутално отимање Лавре у Кијеву за Београд зато није само вест из далеке земље, већ драматично упозорење како добро осмишљен политички инжењеринг, потпомогнут црквеним расколом, може преко ноћи угушити вековна права једне аутокефалне помесне цркве.

Испит савести за православну васељену 

Трагедија Кијево-печерске лавре, у којој су вековна молитвена тишина и монашко подвижништво замењени административним печатима и полицијским кордонима, представља најмрачнију страницу савремене црквене историје. Док се капије светиње затварају за оне који су је изградили и чували, пред православним светом стоји суштинско питање: да ли ће канони поклекнути пред силом државног апарата и геополитичким инжењерингом? Судбина Лавре у фебруару 2026. године није само украјински локални проблем, већ огледало у којем свака помесна црква, од Београда до Антиохије, може видети сопствену будућност уколико се изгуби саборно јединство. И док се ратни вихор на фронтовима не стишава, духовне ране нанете отимањем ове светиње зарастаће деценијама, остављајући будућим генерацијама у аманет горак укус пораза права пред

 моћи.

Препоручујемо

Свет

0 0

НАСТАВЉА СЕ ОФАНЗИВА РУСИЈЕ: Војска заузела два насеља у Украјини

28. 02. 2026. у 11:17

Свет

0 0

ТРАМП ПОРУЧИО МОСКВИ: САД би желеле постепено укидање санкција Русији у оквиру решења за Украјину

27. 02. 2026. у 20:20

Свет

0 1

МАЂАРСКА ВОЈСКА ШАЉЕ ХЕЛИКОПТЕРЕ НА ГРАНИЦУ: Уведене додатне мере за одбрану од дронова из Украјине

27. 02. 2026. у 20:45

Свет

0 0

"РАТ У УКРАЈИНИ МОРА БИТИ ГОТОВ ДО ЛЕТА" Трамп ово поручио Зеленском

26. 02. 2026. у 10:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације