Фељтон

Текстови

ВЕЛИКИ БРЕНД СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ: Београдска школа била је мајка десетини нових факултета

ВЕЛИКИ БРЕНД СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ: Београдска школа била је мајка десетини нових факултета

КAД размишља о Медицинском факулту, на којем је провео радни век као професор неурологије, академику Владимиру Костићу, председнику Српске академије наука, увек пада на ум једна дивна црно-бела фотографија из 1924. године, из датотеке Владана Ђорђевића. На њој је осам врло елегантних, у црним ренегдотима, мушкараца који су јако замишљени, очигледно свесни велике обавезе коју су на себе преузели.

31. 12. 2020. у 18:00

СТРАДАЊА НИКА МИЉАНИЋА: Утицајни професори вешто стварали слику о конфликтној личности и “хроничном парничару”

СТРАДАЊА НИКА МИЉАНИЋА: Утицајни професори вешто стварали слику о конфликтној личности и “хроничном парничару”

КАДА је крајем 1923. преминуо професор др Војислав Суботић, обећање дато француском ђаку др Нику Миљанићу, који је 9. децембра 1920. одржао прво предавање из анатомије, којим је и званично почео рад Медицинског факултета у Београду, да ће после стабилизације наставе из анатомије бити пребачен на хирургију, није више имао ко да реализује.

30. 12. 2020. у 18:00

ЧИСТКА НЕПОДОБНИХ ПРОФЕСОРА: Од 1944. до 1952. из факултетске наставе удаљено је укупно 24 наставника свих звања због политичких разлога

ЧИСТКА НЕПОДОБНИХ ПРОФЕСОРА: Од 1944. до 1952. из факултетске наставе удаљено је укупно 24 наставника свих звања због политичких разлога

ГЕНЕРАЦИЈА рођена непосредно после Првог светског рата, некако у време почетка рада Медицинског факултета у Београду уписивала је студије медицине у јесен 1940. године, а пре краја њихове прве, бруцошке године почеће Други светски рат.

29. 12. 2020. у 18:00

ПАТРИОТИЗАМ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ: Међу 150 ухапшених интелектуалаца у новембру 1941, било је око 30 професора Универзитета у Београду

ПАТРИОТИЗАМ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ: Међу 150 ухапшених интелектуалаца у новембру 1941, било је око 30 професора Универзитета у Београду

У MAСИ демонстраната против приступања Југославије Тројном пакту, од којих се тог мартовског дана, уочи немачког напада на Југославију, и само неколико дана пре него што ће стићи обавештење са Универзитета да се обустављају предавања, нису виделе улице Београда, били су и студенти медицине, узвикујући "Боље рат, него пакт" и "Боље гроб, него роб".

28. 12. 2020. у 18:00

ЗАЧЕТНИЦИ СРПСКОГ ЗДРАВСТВА: Милан Јовановић Батут, Војислав Суботић и Ђорђе Јоановић - били су три камена темељца Медицинског факултета

ЗАЧЕТНИЦИ СРПСКОГ ЗДРАВСТВА: Милан Јовановић Батут, Војислав Суботић и Ђорђе Јоановић - били су три камена темељца Медицинског факултета

У ПРВОМ тиму Медицинског факултета у Београду, који ево већ пун век, са неким другим "поставама", успешно вози научну и образовну "формулу", уз професора Милана Јовановића Батута, првог декана, били су доктори Војислав Суботић, отац српске хирургије, учесник пет ратова, пријатељ великог Николе Тесле, и Ђорђе Јоановић - први српски патолог, који се одрекао "земље снова" одбијајући понуду из САД и остао да развија медицину у Србији.

27. 12. 2020. у 17:44

БЕЧКИ ЂАЦИ ПРОТИВ ПАРИСКЕ ШКОЛЕ: Да ли је улога професора Ника Миљанића скрајнута и умањена?

БЕЧКИ ЂАЦИ ПРОТИВ ПАРИСКЕ ШКОЛЕ: Да ли је улога професора Ника Миљанића скрајнута и умањена?

ПОСЛЕ првог, приступног предавања одржаног 9. децембра 1920. године, у Капетан Мишином здању, којим је и званично почела настава на новооснованом Медицинском факултету у Београду, др Нико Миљанић, француски ђак, свакодневно је, иако у неусловној згради, привремено додељеној факултету, без уџбеника и још много чега што је потребно за образовање младих, полетних људи жељних знања, држао предавања.

25. 12. 2020. у 18:00

ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду

ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду

КАДА је др Драго Петровић, правдајући се здравственим разлозима 9. априла 1920. године поднео оставку на место професора систематске и топографске анатомије, и вратио се у Загреб, велики упитник стављен је на планирани почетак наставе те јесени на Медицинском факултету у Београду. Јер, остало се без предавача на предмету где се учи азбука медицине.

24. 12. 2020. у 18:00

ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут

ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут

У ПРВОМ светском рату Србија је изгубила половину својих лекара. Међу њима и неке који су требало да буду оснивачи катедри и први наставници, као шти су Едуард Михел, Тома Леко... Рат је зауставио и оснивање Медицинског факултета.

23. 12. 2020. у 16:38

ДИЛЕМА ИЗМЕЂУ ТОПОВА И ЗДРАВЉА: У марту 1914. потписана је одлука о оснивању факултета

ДИЛЕМА ИЗМЕЂУ ТОПОВА И ЗДРАВЉА: У марту 1914. потписана је одлука о оснивању факултета

ЗАКОН о Универзитету донет је 12. марта 1905. године, а у члану четири наведено је да Универзитет има пет факултета: богословски, филозофски, правнички, медицински и технички. Било је предвиђено да редовно учење на Медицинском факултету траје 10 семестара, а на осталима по осам.

22. 12. 2020. у 18:00

ИШЧЕКИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ДОКТОРЕ: У овом здању је почела историја Медицинског факултета у Београду

ИШЧЕКИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ДОКТОРЕ: У овом здању је почела историја Медицинског факултета у Београду

БИО је 9. децембар, година - 1920. У Капетан-Мишином здању, где је и данас Ректорат Универзитета у Београду, окупио се велики број студената и професора да слуша прво, приступно предавање француског ђака др Нике Миљанића. Ту је почела историја Медицинског факултета у Београду.

19. 12. 2020. у 16:31