ЧИСТКА НЕПОДОБНИХ ПРОФЕСОРА: Од 1944. до 1952. из факултетске наставе удаљено је укупно 24 наставника свих звања због политичких разлога

ГЕНЕРАЦИЈА рођена непосредно после Првог светског рата, некако у време почетка рада Медицинског факултета у Београду уписивала је студије медицине у јесен 1940. године, а пре краја њихове прве, бруцошке године почеће Други светски рат.

Професор Александар Костић са супругом Смиљом

Професор др Бранко Радуловић испричаће деценијама касније да је баш та генерација која је расла и уздизала се у веома тешким условима, била најмасовнија генерација на медицини од почетка рада факултета:

- За 795 новоуписаних студената места у амфитеатру Физиолошког института није било довољно... и заиста нисмо још поштено ни загрејалии наше студентске клупе... а већ смо беле мантиле заменили за радна, ратна и заробљеничка одела...На прозивци по завршетку рата нашла су се свега 342 студента. У јесен 1945. генерација је наставила студирање на другој години Медицинског факултета, у веома тешким условима, разорених и оштећених институција факултета. Од 349 студената који су се после рата вратили на факултет, дипломирало је 319 лекара.

Универзитет у Београду имао је у то време осам факултета. Медицински је требало да почне са радом 1. априла 1945, али то ће бити три месеца касније. Укупан број наставника је у односу на 1941. смањен са 155 на 92, на факултету је после рата запослено и 10 бивших партизана првобораца, будућих професора.

ПРОФЕСОРКА Светлана Вељковић забележила је да је Медицински факултет, почињући поново да ради 1. јуна 1945, Универзитету пријавио да има места за 600 студената медицине и 200 фармације, али је примљено укупно 1.200, због велике потребе за лекарима, али под условом да се повећа наставни простор и број особља.

Зграде које је факултет користио пре рате оштећене су, опрема опљачкана, али се у оно што је остало увукла политика. У једном извештају 1946. године наводи се да се на Факултету опажа "организовани рад непријатеља, који изгледа имају везе и са професорима, док је рад комуниста на факултету доста слаб, а утицај Озне видан".

У први семестар 1947/48. Медицински факултет је уписало 896 студената. Те школске године пријављено је 10.567 испита, од којих је положено 67,6 одсто, пало -8,9, одустало -23,5. Почеле су да се успостављају научне везе са иностранством. Сер Харолд Гилс, професор пластичне хирургије у Лондону, био је гост Конгреса за заштиту народног здравља ФНРЈ, одржао је четири предавања на Медицинском факултету. Доцент Чедомир Плавшић учествовао је на Међународном конгресу о проучавању реуматизма у Копенхагену. Професор др Јеврем Недељковић учествовао је у Паризу у раду Лиге против туберкулозе, и био на конгресу поводом бе-се-же вакцинације. Професор Миливоје Костић био је на конгресу хирурга у Лондону, а Синиша Тасовац на конгресу гинеколога у Паризу.

СА ОБНАВЉАЊЕМ наставе на Факултету се тих послератних година паралелно одвијао и "невидљив, али веома ефикасан процес уклањања идеолошко-политички неподобних наставника". Суд части је у мају 1945. уклонио са Универзитета 37 наставника, од којих су четири била са Медицинског факултета - два ванредна професора: Лазо Станојевић и Димитрије Тихомиров, и два приватна доцента: Стеван Иванић и Жарко Миловановић. Они су средином јуна 1945. отпуштени из државне службе, без права на принадлежности.

Годину касније у земљу се вратио професор Ранко Станковић, један од наставника Универзитета који се противио потписивању Тројног пакта, због чега је 1941. отпуштен и интерниран, али је деканат одбио да га врати на посао, а касније је ухапшен и осуђен на девет година робије.

У својој хроници Медицинског факултета проф. Слађана Вељковић бележи да је за најистакнутијег непријатеља на факултету сматран професор Александар Костић, због супротстављања новој власти.

Прво уклањање неподобних професора спроведено је у зиму 1948/49. када су са дужности, а потом и Факултета, уклоњени - Војислав Арновљевић, Душан Борић који је касније враћен и изабран за редовног члана САНУ, Светислав Барјактаревић, шеф катедре за гинекологију и акушерство. Непријатеља је, како је у својој хроници забележила проф. Слађана Вељковић, било разних - активни и пасивни непријатељи, које је требало одстранити.

ЧИСТКА је настављена у децембру 1949. и то под великим утицајем Резолуције Трећег пленума Централног комитета КПЈ. Почетком 1952. године Партија се коначно обрачунала и са "највећим непријатељем на Медицинском факултету, проф. др Александром Костићем, који је иступао против нове власти: залагао се за тајно гласање, био против примене критеријума политичке подобности при избору наставника, није пристајао на компромисе".

Он је политички "раскринкан" на отвореном састанку којем је присуствовало 200 наставника медицине, а ускоро је без образложења са факултета избачена и његова супруга проф. Смиља Костић. Она је била педијатар, прва жена доцент Медицинског факултета. Са Александром је имала два сина, Ивана Вању који је погинуо у четницима и Војислава Вокија, познатог композитора. Неколико година касније позвана је да се врати на Факултет, али је одбила.

Због изузетног залагања за примену бе-се-же вакцинe у сузбијању туберкулозе код деце на просторима послератне Југославије, председник Француске Републике је 1952. године др Смиљу Костић Јоксић одликовао Националним орденом Легије части. Том приликом јој је у знак посебног поштовања даровао и брош са иницијалима BCG од брилијаната.

У ВРЕМЕ те респресије, исте 1952, због политичког држања прерано је пензионисан и професор Јеврем Недељковић, председник Комисије за обнову Универзитета, и први декан Медицинског факултета после ослобођења.

Забележено је у архивама да је највећа чистка спроведена 1953. и 1954. У акцији удаљавања неподобних наставника учествовали су и студенти. Иако су многи остали на клиникама, и постали чланови САНУ, партији је било важно да их удаљи са факултета, где су стари "буржоаски интелектуалци", и непомирљиви противници новог поретка, политички негативно утицали на формирање младих социјалистичких лекара. Српско лекарско друштво сакупило је податке да су од 1944. до 1952. године као политички неподобни удаљени из наставе или обележени као неподобни: један оснивач Факултета, два академика, 12 професора, четири доцента, два асистента, укупно 24 наставника свих звања.

Препоручујемо

Фељтон

2 2

ПАТРИОТИЗАМ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ: Међу 150 ухапшених интелектуалаца у новембру 1941, било је око 30 професора Универзитета у Београду

28. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

3 5

ЗАЧЕТНИЦИ СРПСКОГ ЗДРАВСТВА: Милан Јовановић Батут, Војислав Суботић и Ђорђе Јоановић - били су три камена темељца Медицинског факултета

27. 12. 2020. у 17:44

Фељтон

0 2

ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду

24. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 2

ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут

23. 12. 2020. у 16:38

Фељтон

0 0

ДИЛЕМА ИЗМЕЂУ ТОПОВА И ЗДРАВЉА: У марту 1914. потписана је одлука о оснивању факултета

22. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 3

ПРОСВЕТИТЕЉ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ: Батут је проучавао традицију, обичаје, потребе и језик нашег народа

26. 12. 2020. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације