БИТКОИН ЗА УЛАГАЊЕ, АЛИ НЕ И ПЛАЋАЊЕ: Министарство финансија објавило нацрт закона о дигиталној имовини и виртуелној валути

С. БУЛАТОВИЋ

19. 10. 2020. у 11:30

БОГАТСТВО у биткоинима ускоро ће држава и званично признати. Готов је Нацрт закона о дигиталној имовини који признаје вредност дигиталних записа и омогућава њихову трговину.

БИТКОИН ЗА УЛАГАЊЕ, АЛИ НЕ И ПЛАЋАЊЕ: Министарство финансија објавило нацрт закона о дигиталној имовини и виртуелној валути

Фото М. Лабудовић

Надлежни поручују да ће регулисање овог питања многим иновативним предузећима омогућити лакше финансирање. Стручна јавност и заинтересовани наредних дана могу Министарству финансија да доставе замерке и сугестије на прву верзију овог закона.

ВАЖАН ЈЕ РАЗВОЈ

ИНИЦИЈАТИВА "Дигитална Србија" би желела да коначни текст Закона, поред заштите инвеститора, обезбеди и јаку развојну компоненту, да прати најновије трендове регулације у овој области глобално, али и да буде основ за успостављање још једног алтернативног приступа финансирању иновација и стартапа кроз краудфандинг дигиталним токенима - додаје Бојана Томић Бркушанин. - Наше блокчејн фирме које су у овој области у светском врху по квалитету би сада требало да добију правну сигурност и основ за даљи развој.

Дигитална имовина је дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити. Може да се користи као средство размене или у сврху улагања, али нису законско средство плаћања. Виртуелну валуту не издаје централна банка и она не гарантује за њену вредност. Она није нужно везана за законско средство плаћања и нема правни статус новца или валуте, али je грађани и фирме прихватају као средство размене.

- Захваљујући овом закону, привредници ће лакше финансирати своје иновативне идеје, а отвара се могућност за унапређење ликвидности и њихово укључење у тржиште дигиталне имовине - сматра министар финансија Синиша Мали. - Глобална вредност дигиталне имовине тренутно се процењује на више од 300 милијарди долара, упркос свим изазовима са којима се данас светска економија суочава.

Фото АП

Дигиталну имовину може да изда домаћи или страни грађанин, предузетник или компанија.

НАДЗОР ПОВЕРЕН НБС

НАДЗОР над пословањем пружалаца услуга повезаних с дигиталном имовином, издавалаца дигиталне имовине, као и особа које су или су биле власници дигиталне имовине, поверен је Народној банци Србије и Комисији.

Финансијске институције под надзором НБС и лица повезана с тим финансијским институцијама не могу бити оснивачи, нити имати директно или индиректно власништво у правном лицу које пружа услуге повезане са дигиталном имовином.

Финансијске институције под надзором Народне банке Србије, а то су банке, осигуравајућа и лизинг друштва, не могу имати дигиталну имовину, као ни инструменте повезане са њом. Ни улози у капитал тих институција не могу бити у дигиталној имовини. Финансијске институције под надзором Народне банке Србије не могу пружати услуге повезане са дигиталном имовином, нити могу бити корисници тих услуга. Изузетно, банке могу пружати услугу само у делу чувања криптографских кључева.

- Доношење посебног закона у овој области представља само први корак ка ономе што би требало да буде крајњи циљ, а то је усвајање свеобухватног, јасног и подстицајног правног оквира за пословање у овој области - објашњава Бојана Томић Бркушанин, директорка за правне и регулативне послове у Иницијативи "Дигитална Србија".

- У Србији тренутно криптоимовина није посебно регулисана сем неколико уопштених одредаба у вези са спречавањем прања новца и спречавањем тероризма. Са друге стране, када је реч о постојећим прописима, пре свега оним који се односе на тржиште капитала, порезе и рачуноводство, постоји висок степен несигурности да ли се, или у којој мери и на који начин они овде примењују. Због тога сматрамо да је, за даљи развој у овој области, потребно обезбедити правну сигурност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41

Коментари (0)

Огласили се стручњаци – ево колико је у Србији заиста зависника од игара на срећу