ШВАЈЦАРСКА У ХАОСУ: Рекордан талас банкрота гуши привреду

У СРЦУ Европе, где се деценијама хвалила стабилношћу и просперитетом, Швајцарска се 2025. године суочила са рекордним таласом корпоративних банкрота – преко 9.300 случајева, што је пораст од 54% у односу на претходну годину, како преноси швајцарски портал „20 Минутен“ у извештају новинара Фабијана Пешла.

Фото: Профимедиа

Ова криза, коју власти приписују ревизији закона о наплати дугова и банкротству, довела је до пропасти фирми попут соларног пионира „Мајер Бургер“, ланца продавница кућног декора „Депот“ и 156 година старе грађевинске фирме „Лерцх“, остављајући хиљаде радника без посла и доводећи у питање мит о швајцарској економској „непобедивости“.

Како извештава „20 Минутен“, ревизија закона, која је ступила на снагу 1. јануара 2025. године, обавезала је јавне повериоце – попут пореских управа и институција социјалног осигурања – да дугове наплаћују строже и чешће кроз поступке инсолвентности, уместо ранијих блажих метода. Ово је, према подацима сервиса „Дун & Брадстреет“, избацило на површину бројне скривене финансијске рупе, посебно у секторима са ниским маржама и високим задужењима. Критичари оптужују швајцарске власти да су реформу спровели без адекватне припреме, игноришући упозорења економиста о могућим масовним пропастима. Уместо да обезбеде прелазни период и заштитне механизме, власти су, како се наводи у извештају, практично отвориле врата „тржишној чистки“ која је највише погодила забавну индустрију (пораст банкрота од 94%), произвођаче трајних добара (89%) и ИТ сектор (77%). Појавили су се и регионални диспаритети – централна Швајцарска забележила је пораст од 61%, што додатно подгрева питање колико је систем уопште био спреман за последице сопствених одлука.

Фабијан Пешел у свом чланку истиче да су жртве кризе компаније из свих бранши, али посебно наглашава случај „Мајер Бургер“, где су немачке филијале пропале под притиском кинеске конкуренције и отказаних уговора, што је довело до затварања фабрика и отказа за стотине радника. Слично, „Депот“ је затворио 34 филијале у Швајцарској, остављајући 300 људи без посла, док је „Лерцх“ из Wинтертхура, са век и по традиције, престао са радом крајем јануара 2025. године уз 130 изгубљених радних места. Ови примери, како извор преноси, илуструју како је влада у Берну, уместо да ублажи удар и помогне реалном сектору да се прилагоди, гурнула велики број фирми у амбис, стављајући бирократску ригидност испред економских последица. Критике се посебно усмеравају на изостанак подршке за мала и средња предузећа, која су најрањивија, док су велики системи – банке и фармацеутски гиганти, остали практично нетакнути.

Швајцарске власти тврде да је циљ реформе повећање транспарентности и спречавање вештачког одржавања неодрживих фирми. Као аргумент наводе и то да је оснивање нових предузећа порасло за 5% у 2025. години, на укупно 55.651 новорегистровану компанију, нарочито у некретнинама и ИТ сектору. Међутим, како извештава „20 Минутен“, то „динамично освежење“ тржишта долази по цену масовних губитака радних места и раста социјалне несигурности, што озбиљно доводи у питање етичност политике која се представља као техничка корекција, а у пракси изгледа као хладан рез. Регионалне разлике са јачим ударом у централним и југозападним кантонима, додатно појачавају утисак неуједначене примене и слабог планирања, па се оптужбе за некомпетентност федералних и кантоналних власти све чешће чују и ван стручних кругова.

Ова швајцарска криза је упозорење да ни системи који годинама граде имиџ „савршене уређености“ нису имуни на ароганцију власти и реформе спроведене без осећаја за последице. Када се „транспарентност“ сведе на бирократску дисциплину, а економија на статистику, стварни људи постају колатерал – радници који остају без хлеба, породице које преко ноћи улазе у несигурност, локалне заједнице које губе послодавце и идентитет. Берн би морао јасно да одговори на питање које се упорно потискује – да ли је цена овакве „ефикасности“ заиста вредна хиљада поломљених судбина и ко ће политички и морално преузети одговорност када се испостави да је наводни ред произвео хаос?

( Српски Угао)

Препоручујемо

Економија

0 0

РАДИТЕ БОЛЕСНИ? Ево колико то може да кошта фирму и државу

24. 02. 2026. у 13:29

Пољопривреда

0 0

ЦРВЕНО ЗЛАТО ПОД ЗАШТИТОМ ДРЖАВЕ: Хоће ли и цена бити већа?

24. 02. 2026. у 13:27

Пољопривреда

0 0

МИЛИОНИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Објављена дугоочекивана ИПАРД листа, зна се ко добија помоћ

24. 02. 2026. у 13:27

Економија

0 8

ПРОСЕЧНА ПЛАТА У ДЕЦЕМБРУ БИЛА ЈЕ ВЕЋА ОД 1.000 ЕВРА Вучић: "Београд, Нови Сад, Бор су највиши по платама"

24. 02. 2026. у 11:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације