"ЕКСПО" КАО КРУНА БОГАТЕ САЈАМСКЕ ИСТОРИЈЕ: Девет деценија од првог сајма, Србија 2027. организује најпрестижнију привредну изложбу

ПРВИ сајам у Београду, одржан у септембру 1937. имао је око 250.000 посетилаца из 17 држава - од Персије до Енглеске. Овај догађај окупио је привреднике не само из Београда и других градова Југославије, већ и представнике многих држава од Немачке, Италије, Француске до Јапана. Тачно 90 година од тог првог сајма, 2027. у Београду ће се одржати највећа светска изложба "Експо", а престоница Србије ће тада бити у самом центру светских збивања када су у питању области образовања, културе, технологије и иновација. До тада ће у Сурчину, у близини Националног стадиона, бити изграђене модерне сајамске хале које ће се простирати на 113 хектара.

Фото И. Маринковић

Године су прохујале, али је циљ остао исти: да место на коме се одржавају велике манифестације буде лако доступан пословним људима. Први сајам, изграђен 30-их година прошлог века на месту садашњег Старог сајмишта, био је у то време на периферији Београда. На том месту је током Другог светског рата у концентрационом логору много људи настрадало, те касније нису могле да се наставе сајамске активности. Држава је одлучила да изгради нови сајам између некадашње железничке станице и старе шећеране што је у то време била периферија.

Фото Новости

- Људи наменски долазе на сајмове и зато је потребно да постоје добре приступне саобраћајнице - изјавио је министар Горан Весић. - Изградњом брзе саобраћајнице Сурчин - Нови Београд не само да смо скратили пут за 10 километара и омогућили бржу повезаност у том делу, створили смо и услове за бржи долазак људи и на "Експо", али и на нови Национални стадион, као и до свих других објеката који ће бити грађени у њиховој близини. Ово није само изградња сајма и Националног стадиона, овим се трасира правац којим ће се даље Београд развијати.

Слична ситуација била је и тридесетих година прошлог века. Историја каже да је за будуће сајмиште пресудна била 1923. година када је донет генерални урбанистички план, који је предвиђао "освајање" леве обале Саве. Те године основано је Друштво за приређивање сајма и земаљских изложби с намером да Београд афирмише као пословни центар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Међутим, први конкретни потези на реализацији ове идеје начињени су тек 11 година касније. Било је недоумица око локације - од Топчидера до Дунава и Доњег града на Калемегдану. На крају је одлука пала да то буде друга обала Саве, поред пута који се надовезивао на ланчани мост. А, стигло се и до пројекта, чији су аутори архитекте Рајко Татић, Миливој Тричковић, Ђорђе Лукић.

- Одлука да се Сајмиште гради на обали реке била је рискантна: у званичним документима из тог времена, овај песковит предео је најчешће називан "инундационим подручјем Земуна" на коме се сматрало да није безбедно градити - истиче Јован Бајфорд, аутор књиге "Старо сајмиште". - Међутим, Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду је прихватило овај изазов. Чланови друштва били су мотивисани жељом да престоницу извуку из "зачмалог привредног стања". У сајмовима који су се те деценије редовно одржавали у градовима широм западне Европе и САД, иницијатори изградње Београдског сајмишта уочили су прилику да се постигне "најбржа, најлакша, најпотпунија и најјеФтинија оријентација о свему ономе што једног привредника може интересовати као пословног човека".

Веровало се да ће временом Београдски сајам стати "уз бок великих и реномираних међународних сајмова", да ће у југословенску престоницу довести све оно што је модерно и савремено, а истовремено је ставити на привредну и туристичку мапу Европе. Прва фаза градње завршена је до отварања Првог београдског сајма, 11. септембра 1937. Друга фаза, окончана 1938, обухватала је настанак Турског и Рибарског павиљона. Исте године завршен је и павиљон холандског произвођача електронике "Филипс", док је у јесен 1939. изграђен велики "Павиљон немачког Рајха", смештен у западном делу комплекса. Било је наговештаја да ће националне павиљоне градити и Француска, Бугарска и Грчка, али се то није остварило. Године 1940. започети су радови и на новом, шестом Југословенском павиљону који је био предвиђен пре свега за концерте и друге музичке садржаје, али су прекинути избијањем Другог светског рата.

- Сајмови су се одржавали све до 1940. два пута годишње, у пролеће и у јесен, а организоване су и специјализоване изложбе попут Сајма аутомобила на којима су најпознатији светски произвођачи излагали најновије моделе својих возила, затим велика ваздухопловна изложба, сајам туризма, па чак и фестивал народних песама и игара - наводи Бајфорд. - Блиставо бели павиљони Београдског сајмишта, довели су стране инвеститоре и произвођаче у Југославију. Дешавало се да сајам дневно посети и по неколико десетина хиљада посетилаца, што не чуди јер су излагани разноразни нови изуми које становници Југославије до тада нису имали прилике да виде уживо.

У септембру 1938, компанија "Филипс" емитовала је први телевизијски програм на Балкану из свог павиљона на Београдском сајмишту. Исте године, као део ваздухопловне изложбе, чехословачки произвођач аутомобила "Шкода" конструисао је 74 метара висок челични падобрански торањ, највиши у Европи у то време. У сајамском гласнику из 1938, који најављује шта ће бити представљено на јесењем сајму, објављен је текст о првом телевизијском преносу:

- То је први пут у Југославији да ће публика и сви који се интересују за најновије техничке новине моћи да виде телевизијски пренос, о којем су до данас само слушали или читали. Телевизија је још у развоју. Њена практична примена је још далеко, јер су преноси врло скупи. У једном од павиљона биће смештена четири телевизијска пријемника, на којима ће се преносити занимљив програм, у сарадњи са радио-станицом. Дневно ће бити шест емисија, тако да ће сва публика моћи да види телевизијски пренос.

На сајму су отпочетка до данас одржавани важни сајмови аутомобила. Међу излагачима су били "Џенерал моторс", "Адлер", "Доџ", "Ситроен", "Харлеј-Девидсон", "Бјуик", "Опел"... А, први сајам књига приређен је 1939. године у павиљону Спасићеве задужбине.

Комплекс садашњег Београдског сајма сматра се једним од највреднијих дела послератне архитектуре. Изграђен је између 1954. и 1957. године према пројекту тима који су чинили архитекта Милорад Пантовић и инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Кроз комплекс повезаних објеката којим доминира централна хала са куполом распона 97,5 метара која је изграђена дотад непримењеним техникама, прошле су стотине хиљада излагача.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације