БУДУЋНОСТ ЈЕ СТИГЛА: Аутономна возила на путевима Србије - наша земља раме уз раме са Немачком и Великом Британијом

Novosti online

27. 06. 2023. у 18:10

Србија се придружила редовима пионирских европских нација, поред Немачке и Велике Британије, где компаније тестирају аутономна возила

БУДУЋНОСТ ЈЕ СТИГЛА: Аутономна возила на путевима Србије - наша земља раме уз раме са Немачком и Великом Британијом

Фото: Профимедиа

- Еволуција аутономних возила и робота за доставу остаје на врхунцу науке и технологије. Поносно желимо добродошлицу тестирању аутономних технологија на улицама Београда, које је развила „Селф-Дривинг Група“, водећи девелопер аутономних возила, који се одвојио од матичне компаније – Yандеx. Као део посвећености дигитализацији, Србија постаје једна од првих европских земаља која је пригрлила аутономна транспортна решења, заједно са Сједињеним Државама и Израелом, и остаје лидер у развоје вештачке интелигенције у региону - рекла је српска премијерка, Ана Брнабић.

Заиста, технике аутономне вожње полако прелазе из домена научне фантастике и постају стварност. У неким земљама, услуге аутономне вожње попут, на пример, роботаксија већ функционишу и доступне су свима који су заинтересовани.

Које су добробити аутономног превоза у Србији и када ће Срби моћи да га користе? Одлучили смо да се упустимо у ова питања.

Од идеје до услуге

Аутономна возила постала су горућа тема крајем 2010-их. Брз прогрес у машинском учењу, развоју компјутерских чипова и сензора учинило је могућем стварање аутомобила који може да вози сам по градским улицама, и то на безбедан и ефикасан начин. Немојте мешати аутономна возила са системима помоћи возачима у модерним аутомобилима, попут Теслине Аутопилот технологије и сличних. Док ове технологије и даље захтевају особу са возачком дозволом за воланом, права аутономна возила су направљена тако да однос према људима буде као према путницима.

Развој аутономног транспорта је такође потпомогнут потражњом: све више људи бира да не користи приватна возила мењајући их таксијима или другим видом услуга превоза, а количина превезених расте сваке године.

Поред услуга превоза путника, роботске доставе се такође брзо развијају. У Сједињеним Државама, неколико десетина универзитета већ је почела да користи роботе за доставу хране из кантина и кафића до студената на другим деловима кампуса. Трећа и једнако обећавајућа прилика је превоз терета на велике даљине. Камиони које контролише вештачка интелигенција, већ су почели да превозе терет преко међудржавних аутопутева у Сједињеним Државама.

Аутономни превоз у Европи

Европа, за сада, тек сустиже ово такмичење. Лансирање аутономних возила или услуга доставе захтева не само техничку припремљеност, већ и адекватну регулацију. Још од зачетка аутомобилске индустрије, саобраћајни закони су се правили вођени претпоставком да ће човек заувек бити за воланом. Сада, ова правила морају да се адаптирају за ситуације у којима возило контролише вештачка интелигенција. Дошао је ред на законодавце да одлуче како ће робот-возач добити возачу дозволу. По овом питању, развијене земље се деле у две групе; прва група прави „законодавне замке“, које дозвољавају такве услуге на ограниченим територијама (појединим градовима или државама). Друга група је усвојила приступ у којем чека да види развој ситуације. Њихова стратегија је да чекају и да виде које ће земље прве завршити групне експерименте користећи различите приступе, да пронађу оптималан, и онда да тај модел узму као полазну основу.

Иако овај приступ може деловати разумно и логично, проблем са јавља код девелопера ових технологија које ће примарно радити на тржиштима где легислатива већ постоји. Имаће мало разлога да прошире своје пословање ван примарног тржишта, док у потпуности не капитализују своје напоре на примарном. Имајући у виду да Сједињене Државе и Кина, највећа транспортна тржишта, тренутно раде на легализацији аутономног транспорта, Европа ће морати дуго да чека на аутономна возила. Такође ће чекати и на предности које ова технологија доноси, попут веће безбедности на путевима и веће приступачности транспорту.

Тренутна статистика за аутономна возила показује да ау она већ безбеднија од возила којим управљају људи, чије грешке су заправо узроци 90% саобраћајних несрећа. Људска бића могу изгубити пажњу, кршити правила, бити уморна или под утицајем психо-активних супстанци – разлози који воде ка несрећама у којима се губи више од милион живота годишње. Аутономна возила, са друге стране, имају поглед од 360 степени, стриктно прате саобраћајна правила, не губе пажњу, не спавају за воланом. Експерти сугеришу да аутономна возила могу значајно да унапреде безбедност на путевима, потенцијално спашавајући хиљаде живота.

Будућност аутономног транспорта у Србији

Ипак, нису све европске земље заузеле конзервативни став. Неке земље, које укључују и Србију, су почеле са израдом легислативе за аутономни превоз. Девелопери технологија аутономних возила озбиљно разматрају нове локација за тестирање њихових технологија, док су неки већ започели тестирање аутономних возила на улицама Лондона, Минхена, а сада и Београда.

Када ће грађани и посетиоци Србије моћи да користе аутономни превоз, који је већ могућност на улицама Сједињених Држава и Кине? Искуство са пилот лансирањима показује да је програмерима потребно време, обично најмање неколико месеци тестирања на новој локацији, пре него што тамо покрену аутономну услугу. Ово омогућава компанијама да осигурају да се њихова вештачка интелигенција прилагоди новом окружењу, научи да правилно тумачи намере околних људи и да са њима комуницира на одговарајуц́и начин. У овој фази, свака несрећа може значајно утицати на поверење људи у ову нову технологију, тако да је безбедност првенствено у најбољем интересу самих програмера. Добра вест је да је Србија већ направила први корак ка аутономној будућности. Технологија је спремна и када је регулација сустигне, Србија може да постане међу првим европским земљама које ц́е покренути нове најсавременије услуге попут оних у најнапреднијим земљама света.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!