КЛИМА НАМ "ОТЕЛА" ШЕСТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији

Н. В.

01. 11. 2021. у 12:30

ПРЕМА најновијем извештају УНДП климатске промене причиниле су и Србији велику штету, која је у последњих 20 година, услед екстремних временских прилика изгубила више од шест милијарди долара.

КЛИМА НАМ ОТЕЛА ШЕСТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији

Фото: Приватна архива

Стална представница Програма УН за развој Франсин Пикап проценила је у интервјуу за "Новости", да ће без увођења хитних мера адаптације на климатске промене, износ штете до 2030. године достићи 13 милијарди долара. Глобално загревање у великој мери проузроковано је људском активношћу.

Можемо ли и како да ублажимо последице природних катастрофа које односе животе, уништавају домове и биосистеме?

- Србија се прикључила светским напорима за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. То је важно јер су последице климатских промена веома видљиве. Зато и морамо брзо да се прилагодимо на нову реалност. УНДП већ помаже Влади Србије да изради први Национални план адаптације на климатске промене. У њему ће бити наведене све хитне мере које ће помоћи Србији да постане отпорнија на климатске промене.

Можете ли издвојити најважније мере?

- Ако бисмо, на пример, причали о пољопривреди и заштити приноса од све топлијег времена, мере које бисмо спровели имале би за циљ побољшање наводњавања, прелазак на употребу семена отпорног на сушу, изградњу више стакленика и редовније коришћење противградних мрежа и система. Да би биле обезбеђене довољне количине воде за производњу хране и енергије, Србији су потребне нове бране и резервоари, али и системи за дренажу. Упоредо са тим неопходно је радити и на садњи новог дрвећа које би помогло у спречавању поплава, клизишта и ерозије. Много је мера којима покушавамо да ублажимо последице климатских промена.

Кажете да су то хитне мере. Шта је потребно да се уради на дуже стазе?

- Србија, као и остале земље, треба да пређе на циркуларну економију која за производњу користи мање природних ресурса као што су дрво, минерални ресурси, вода и тло, а да притом производи и мање отпада. Таква, зелена транзиција, захтева улагања, али то не треба да доживљавамо као трошак, него као прилику и једини начин да обезбедимо трајан и одржив привредни раст. Успешно издавање прве зелене обвезнице у Србији је важан корак у том смислу, јер показује посвећеност Владе привредној транзицији и може да мобилише значајна средства на међународном тржишту капитала. Смањењем емисија угљен-диоксида, српска привреда и компаније ће постати не само конкурентније на глобалном тржишту, већ ће моћи и да привуку све доступнија средства банака, међународних институција и инвеститора за "зелено" финансирање.

Фото: Приватна архива

Пораст просечне температуре

СРБИЈА се налази у региону где температура расте брже од глобалног просека - више од једног степена Целзијуса. Пораст температуре је већ проузроковао честе екстремне временске непогоде - углавном дуге периоде суше или поплаве које утичу на производњу хране и доступност пијаће воде.

Ако температуре наставе да расту, Србија неће моћи да одржи пољопривредну производњу какву има сада. Климатске промене успориће привредни раст и у области шумарства, енергије, транспорта и инфраструктуре.

Глазговска конференција

ПОД окриљем УН, у Глазгову ће се окупити лидери 197 земаља, укључујући и Србију. Управо и на овом скупу ће се причати о споразуму о предузимању хитних мера усмерених за ублажавање ефеката климатских промена.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!